Familija borbenih oklopnih vozila

Familija borbenih oklopnih vozila -BOV

.....Razvoj borbenog oklopnog vozila točkaša BOV započet je krajem sedamdesetih u mariborskoj fabrici TAM. Novo oklopno vozilo zasnivalo se na šasiji standardnog vojnog kamiona TAM 110, koji je u velikim serijama istoimena fabrika proizvodila za potrebe JNA. Razvoj je tekao u dva pravca, i to kao BOV-1 - samohodno PO vozilo i BOV-3, kao samohodni PA top. Nakon uspešnog razvoja ovih modela sledeći korak bio je takođe samohodni PA top BOV-30, koji nije usvojen u naoružanje. Mnogo uspešniji bio je projekat oklopnog automobila BOV M-86, sa izmenjenim oklopnim telom, nastao za potrebe vojne i savezne policije. Tokom serijske proizvodnje izrađeno je više stotina vozila BOV familije. Za vreme službovanja u JNA ova vozila nisu modifikovana, osim pojedinih policijskih BOV M-86, na koje su naknadno ugrađene veće turele za zaštitu mitraljesca. Razvijena je i sanitetska verzija, ponegde označavana kao BOV-Sn, ali se nije našla u serijskoj proizvodnji. Nakon osamostaljenja, Slovenija koja je imala u upotrebi veći broj ovih vozila, na 12 svojih vozila ugradila je PO raketni sistem 9M111 Fagot. Znatno složeniji projekat konverzije, odnosno modifikacije ostvarila je kompanija Jugoimport SDPR, kroz projekte komandno - izviđačkih vozila, koji su prerasli u složenija vozila BOV M10 i M11. Prethodno ista kompanija prikazala je BOV-3 sa raketama Strela 2M, a u ponudi bila je i zamena raketa Maljutka sa raketama Konkurs na vozilu BOV-1. Na sajmu naoružanja Partner 2013, Vojno Tehnički institut (VTI) pokazao je svoj koncept konverzije BOV-a u komandno vozilo bataljona. Uspeh BOV familije vozila proširilo je učešće modernizovanih M-86 Vojske Srbije u sastavu mirovne misije u Libanu, odnosno hrvatske vojske u Avganistanu.

.....Prvi radovi na BOV-1 započeti su leta 1978 u fabrici TAM, koja je bila zadužena za vozilo, dok je FAMOS proizvodio platformu za PO rakete. Sredinom 1980. dovršena su dva prototipa i nakon uspešnih ispitivanja BOV-1 je usvojen u naoružanje 1983. pod oznakom Protivoklopno lansirno oruđe - POLO M-83, a iste godine prikazan je na manevru "Jedinstvo 83" . Novim vozilom popunjavane su pre svega mehanizovane brigade. Mešoviti PO divizion tih jedinica imao je komandni vod, 2 baterije od po 6 samohodnih topova 90mm M-36 ili 100mm M-44 i raketnu bateriju od 4 samohodna PO lansera 9P133, odnosno 6 POLO M-83. Krajem osamdesetih ovi samohodni PO lanseri uvršteni su i u sastav mešovitih PO diviziona motorizovanih brigada i pojedinih PO pukova (sa mešovitim divizionima formiranim od 6 POLO M-83 i 6 topova T-12). Krajem osamdesetih za potrebe JNA projektovano je novo PO vozilo na osnovu BVP M-80, sa istim lanserom raketa kao kod POLO M-83, ali je do raspada zemlje izrađen manji broj , verovatno, u okviru nulte serije. Nakon raspada JNA, POLO M-83 se našao u svim novim vojskama. U Vojsci Jugoslavije /Srbije po nekim izvorima bilo je 70 - 80 ovih vozila. U brigadama Voske Srbije POLO M-83 nalazi se u okviru četa za podršku, zajedno sa minobacačima 120mm.

.....POLO M-83 je naoružan sa 6 PO raketa 9M14MP1 "Maljutka", koje su poluautomatski vođene. Za naoružanje JNA ove rakete nabavljane su od 1973, god, a kasnije je osvojena i licencna proizvodnja u fabrici Krušik u Valjevu. Lagana (samo 10,9kg) i relativno jednostavna ova raketa je kao prenosni borbeni komplet poslužila za masovno opremanja pešadijskih jedinica, ali i za naoružanje PO helikoptera Gazela i PO vozila M-83 (BOV-1). Fabrika Krušik, osvojila je i proizvodnju verzije sa tendem - kumulativnom ( 820mm probojnost) i termobaričnom bojevom glavom. Kalibar rakete je 125mm, uz probojnost do 460mm homogene pancirne ploče. Domet je od 500m do 3.000m, uz prosečnu brzinu leta 120m/s. Baš ove karakteristike - velika netučena zona i relativno mala brzina leta ( 25s za tučenje ciljeva na kranjem dometu) smatrane su kao najveći nedostaci rakete. POLO M-83 je naoružan sa 6 ovakvih raketa, koje su smeštene na lanserima - usmerivačima na vrhu turele vozila. Ispod usmerivača smešten je optički uređaj za vođenje i mitraljez PKT, kalibra 7,62mm, kojim kao i raketama rukuje operater. Ukupni borbeni komplet čine 8 raketa 9M14MP1. Pult za vođenje raketa, koji je unutar vozila, je prenosan i može biti prilikom vođenja raketa biti i do 80m udaljen od vozila. Posada je dvočlana vozač i operater. Smešteni su u oklopnom telu koje štiti od metaka kalibra do 7,9mm.

......Kompanija Jugoimport SDPR u saradnji sa drugim institucijama je izradila više projekata konverzije viška vozila BOV-1 i BOV-3, pri čemu čemu je sa vozilim M-10 i M-11 ostvaren izvozni uspeh.

Sa mesta operatea, gore levo: ploča komandnog pulta, desno: komandni pult sistema za praćenje rakete, dole levo: komandni uređaj TE-03, sa dejstvo i pokretanje kupolice

Model	BOV-1	BOV-3
Posada	2	3
Borbena težina	?	8.960kg
Dužina	5,72m	5,72m
Širina	2,60m	2,60m
Klirens	0,32m	0,32m
Motor	F6L 413F,	F6L 413F
Snaga motora	111kW, pri 2.650o/min	111kW, pri 2.650o/min
Maks. brzina put / teren	94 / 40-45km/h	94 / 40-45km/h
Naoružanje	6 PO raketa 9M14M, mitraljez PKT 7,62mm	trocevni PA top M-55A4B1, od 20mm
Borbeni komplet	8 raketa, 1.500 metaka 7,62mm
Oklopna zaštita	od metaka kalibara do 7,9mm	od metaka kalibara do 7,9mm

BOV-3

.....Uporedo sa razvojem vozila BOV-1, započet je rad na samohodnom PA vozilu BOV-3 1979. saradnjom fabrika TAM i Crvena Zastava. Prototip je dovršen leta 1980., a nulta serija izrađena je 1985. Za razliku od BOV-1 ovo vozilo je umesto turele sa PO raketama imalo otvorenu kupolu sa ugrađenim trocevnim topom M-55A4B1 kalibra 20mm. Ovaj top odlikovala je velika kadenca paljbe od 1950 - 2250 metaka u minuti, uz elevaciju -5° do +83°. Nišanska sprava J-171 omogućavala je praćenje ciljeva koji lete brzinom do 300m/s. Efikasni domet za ciljeve u vazduhu je do 1.500m, a po zemaljskim ciljevima do 2.000m. Iz topa je dozvoljeno ispaliti do 180 metaka u rafalnoj paljbi, nakon čega je neophodno hlađenje od 10min. BOV-3 je dodeljivan mešovitim PVO divizionima motorizovanih brigada, ali i artiljerijsko raketnim PVO brigadama kopnene vojske. Tokom rata BOV-3 je uspešno dejstvovao protiv zemaljskih ciljeva, gde je do izražaja dolazila velika gustina vatre. Iako relativno jednostavne konstrukcije BOV-3 je imao i nedostatke, pre svega visoko težište i veliku siluetu, kao i slabiji kalibar topa i nedovoljno efikasan sistem upravljanja vatrom. Poseban nedostatak bila je izloženost nišandžije prilikom zamene doboša sa municijom. Isticana je i nešto slabija prohodnost, jer između ostaloga mogao je savladati rovove širine od samo 65cm. Kompanija Jugoimport SDPR je na sajmovima naoružanja počevši od 2009. prezentovala više projekata osavremenjenog vozila BOV-3, i to kroz hibridne verzije M-09 i M55AX, koje su nastale nadgradnjom više lansera za PA rakete Strela-2M na bokovima otvorene kupole.

.....U danšnje vreme, iako je još uvek u operativnoj upotrebi, BOV-3 može se videti u izložbenoj postavci vojnog muzeja u slovenačkom mestu Pivka, jedan je izložen i na Medvedjeku .BOV-3 koji je posredstvom francuskog dela IFORA iz Bosne prebačen u Francusku 1996. izložen je u muzeju vojne tehnike u Samuru.

BOV-3 na Kosovu / BOV-3 uništen tokom borbi na KiM 1998-99.

BOV-3 tokom kratkotrajnog sukoba u Sloveniji 1991.

Neposredno iznad BOV M-09 sa 8 lansera raketa Strela 2M

BOV-30

Na vojnoj paradi 9.maja 1985 između ostaloga pažnju je privuklo i nekoliko novih vozila BOV sa 2 PA topa od 30mm. Vozilo koje je predstavljalo sledeći korak u razvoju BOV serije vozila nije ušlo u serijsku proizvodnju. Efikasan domet topova trebao je biti 2.800m uz brzinu paljbe od 1200 - 1300 metaka u minuti.

BOV-30, na vojnoj paradi, desno uništen BOV-30 u sklopu programa smanjenja viška naoružanja snimljen na poligonu u BiH 1996.,

BOV M10 i M11

Na osnovu viška vozila BOV-1 i 3, kompanija Jugoimport SDPR razvila je projekat KIV. Nakon više koncepcijskih predloga daljim razvojem finalizovana su vozila BOV M10 i BOV M11. Oba modela deklarisana su kao komandno izviđačka vozila, prilagođena za zadatke unutar artiljerijskih jedinica. BOV M10 je namenjen za artiljerijska izviđanja, opremljen je borbenom stanicom 12,7mm. Pored tri stalna člana, unutar vozila obezbeđen je prostor za još 5 osoba. Dosta složeniji je BOV M11, koji je takođe baziran na oklopnom telu BOV vozila, ali je prednji deo oklopnog tela znatno modifikovan. Kompanija Jugoimport opisuje BOV M11 kao višenamensko komandno izviđačko - patrolno oklopno vozilo, čiji koncept omogućava ugradnju različite opreme, koja omogućava njegovu primenu u različitim vidovima oružanih snaga. Oklopna zaštita je modularna, ostvarena ugradnjom dodatnih zaštitnih panela. U prednjem delu može biti do III nivoa po standardu STANAG 4569, a sa strane do II nivoa. BOV M11 je takođe naoružan daljinski upravljivom borbenom stanicom sa ugrađenim teškim mitraljezom 12,7mm. Ugrađena borbena stanica omugućuje dejstvo i kada je vozilo u pokretu, podjednako u dnevnim i noćnim uslovima. Na osnovu zahteva naručioca moguća je ugradnja i drugih tipova borbenih stanica. Na prednjem delu vozila je AEG (Artillery electronic direction), a moguća je i ugradnja multisenzorske osmatračke sprave PSOMOS, koja obezbeđuje otkrivanje i osmatranje ciljeva i do 20km udaljenosti. Na bočnim stranama su po dva bacača dimnih kutija. Dodatna pokretljivost vozila obezbeđena je ugradnjom dizel motora CUMMINS od 190KS. Pored stalne posade u zavisnosti od potrebe zadatka unutar vozila ima prostora za još 4 osobe. Najmanje 5 BOV M11 je isporučeno armiji Bangladeša u sklopu isporuke artiljerijskog sistema NORA B-52K2. Po nekim informacijama ugovorena je isporuka dodatnih 15 primeraka BOV M11.Za proizvodnju ovih vozila i svih ostalih iz ponude Jugoimporta sagrađena je nova fabrika u Velikoj Plani.

Na gornjim slikama M10 na vežbi "Diplomac 2010", dole levo: sistem AEG, dole desno: kamera za osmatranje i vožnju unazad

Model	M10	M11
Borbena težina	9,3t	9,1t
Posada	3 + 5	3 + 4
Dužina	5,72m	5,72m
Širina	2,53m	2,53m
Visina (krov vozila)	1,97m	2,33m
Maksimalna brzina	90km/h	90km/h
Motor	CUMMINS, dizel 190KS	CUMMINS, dizel 190KS
Naoružanje	RCWS 12,7mm	RCWS 12,7mm
Oklopna zaštita	STANAG I	STANAG I - III