Borbeno Vozilo - BOV M-86

.....BOV M-86 po konceptu pripada oklopnim automobilima, i predviđen je za upotrebu prilikom izvršenja vojno / civilno- policijskih zadataka. Ovim vozilom opremane su jedinice vojne policije ali i posebne jedinice civilne policije. Za ovo vozilo upotrebi je nekoliko oznaka: BOV VP (Borbeno Oklopno Vozilo Vojna Policija) ili BOV M za vozila koja su bila dodeljena nekadašnjoj miliciji. Službena oznaka je imala i sufiks M-86. Reč je o praktično istom vozilu za oba korisnika bez bitnijih razlika. Nakon uvođenja u upotrebu BOV je potisnuo rumunski TAB 71, koji je obavljao iste vojno policijske zadatke u bataljonima vojne policije. Serijska proizvodnja započeta je u mariborskom TAM-u 1987. i do raspada SFRJ sa proizvodnih traka sišlo je više od stotinu vozila. Tokom procesa proizvodnje nije bilo bitnijih unapređenja i jedino možemo razlikovati prvu seriju po tome što su ugrađivani teški mitraljezi M2HB od 12,7mm, a nešto kasnije domaći M-86 (licencni PKT) kalibra 7,62mm. Podvozje je kao i kod sličnih oklopnih vozila BOV-1 i BOV-3 preuzeto sa standardnog armijskog kamiona TAM-110 s tim što je motor sa većeg TAM-150, što se pokazalo kao robusno i izdržljivo rešenje. Tokom upotrebe primećeni su brojni nedostaci, pre svega mala specifična snaga, vozilo nije amfibija, a tokom ratnih devedesetih i relativno slaba oklopna zaštita i nedovoljno zaštićen strelac. Kakvo je praktično iskustvo sa ovim oklopnjakom? O tome govori sledeći tekst nastao po sećanju pukovnika u penziji Dragoljuba Jevđovića, koji ceo radni vek proveo u vojnoj policiji.

....."Koliko znam prvo je policija Slovenije od TAM-a tražila da joj razvije oklopno vozilo za njene potrebe. Kasnije, na nekom prikazu, pokaznoj vežbi (1984. ili 1985. godine), to vozilo se svidelo ljudima iz Vojske, pre svega vojne policije, pa je krenuo razvoj po "taktičko-tehničkim zahtevima" (TTZ) vojne policije i Uprave OMJ. Razvijao ga je konstrukcioni biro (ili tako nešto) TAM-a u Beogradu, ne u Sloveniji, ali je izrađivan (kompletiran) u Sloveniji. Prvi primerci, iz tzv. "0" serije isporučeni su Gardijskoj brigadi 1986.godine. Imali su ugrađen mitraljez 12,7mm Broving. Kasniji primerci su isporučivani sa verzijom mitraljeza M-86 7,62mm jer je tako bilo definisano TTZ, a bio je to i standard za oklopna vozila JNA. Inače, u početku (po TTZ) je osnovna namena tog mitraljeza bila PVO (verzija sa mitraljezom 7,62mm, mislim da se službeno zvala M-86A, ali nisam siguran, ima kolimatorski nišan za gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru). Međutim, praksa je pokazala da mu je osnovna namena dejstvo po ciljevima na zemlji. Zato je mitraljez Broving bio praktičnije i bolje rešenje. Da je vozilo bilo koncepcijski dobro rešeno potvrđuje to što su i danas u upotrebi o vojskama Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije i Crne Gore. Hrvati su ga, činimi se, koristili u Avganistanu. Ima dosta mana. Na primer, slab motor, slabija oklopna zaštita (stakla vozača i komandira imaju bolji stepen zaštite nego oklop), ne može da pliva, i dr. Međutim, bolje od toga nemamo. Kupiti novo, za ovu namenu je izgleda skupo. Inače, negde 1991. godine koštao je oko 700.000 tadašnjih DM."

.....Evo kako je pre 15 godina, u najkraćem, ocenjena vrednost i učinak VPB M-86:
"Borbeno vozilo policije VPB M-86 je u vreme kada je nastalo prihvaćeno kao privremeno rešenje, ali su okolnosti uslovile da ostane i jedino rešenje. Korišćeno je praktično na svim ratujućim stranama uglavnom u sastavu vojne policije. Pokazalo se pogodnim za ravničarski teren i puteve sa savremenim kolovozom i bez njega. Brzina kretanja obezbeđivala je brz manevar, a oklopna zaštita je smanjivala mogućnost povreda ukracanog ljudstva od gelera. Međutim, nije pokazalo zadovoljavajuće manevarske karakteristike na brdsko-planinskom zemljištu. Njegova oklopna zaštita je nedovoljna. Na brdsko planinskom zemljištu je protivnik otvara vatru iz streljačkog i lakog protivoklopnog oružja sa odstojanja kraćih od 100m. Iskustveno je utvrđeno da oklop VPB M-86 probija obično zrno kalibra 7,62mm ispaljeno iz AP M-70 7,62mm sa daljine manje od 100m, ako pogodi bočnu čeličnu ploču pod uglom od 90 stepeni. Postojeće naoružanje - mitraljez M-86 u tureli, u varijanti protivavionskog mitraljeza - nedovoljno je zbog male vatrene moći, slabog kalibra i otežanog gađanja ciljeva na zemlji.
Uprkos navedenim slabostima, vozilo je uspešno korišćeno za prevoženja na ugroženom prostoru vojnika - policajaca, kurira, ranjenika, komandanata brigade do armije, za prevoženje hrane i sl. Svojom pojavom ulivalo je poverenje vojnicima, bez obzira na relativno slabu oklopnu zaštitu. Korišćeno je i kao vozilo za propagandu, što sigurno nije namena ni vozila ni jedinica vojne policije."

Prva serija bila je naoružana teškim mitraljezom M2HB

....."Evo tačnog podatka o tome koliko je tačno isporučeno vozila VPB M-86 za potrebe JNA. Po godinama:

1986.godine 10 kom
1987.godine 32 kom
1988.godine 30 kom
1989.godine 30 kom (od toga 10 kom ustupljeno SSUP)
1990.godine 36 kom
1991.godine 3 kom

Ukupno 141 kom od čega 10 predati SSUP,

Dakle JNA je primila 131 kom VPB M-86. Svi su bili raspoređeni u jedinice vojne policije.

Po kriterijumu pripadanja 10 vozila je sledovalo bataljonu VP, po 4 samostalnoj četi "A" i pbr (mbr, okbr). Kriterijumi su menjani. Čete uglavnom nisu dobijale VPB M-86, osim u četama 125. i 542.mtbr u 52. (prištinskom) korpusu (po tri vozila), možda još neka četa, za to nisam siguran."

.....Građanski rat je prekinuo serijsku proizvodnju i dalji razvoj ovog vozila. Nakon osamostaljenja u Sloveniji je naknadno proizveden određeni broj vozila. Neposredno pre rata rađeno je na verziji BOV-a za evakuaciju ranjenika, ali sem jednog ili dva prototipa nije serijski izrađivan. Tokom rata na pojedinim vozilima montirane su kupole (mitraljez KPVT 14,5mm) sa vozila BRDM2 ili TAB-71, čime je znatno povećana vatrena moć. Nekoliko tako opremljenih vozila je sada u sastavu jedinica žandarmerije R. Srbije. Na pojedinim policijskim BOV-ovima devedesetih montirane su kupole za zaštitu strelca, ali je reč o improvizacijama, a ne sistemskom rešenju (npr. BOV u Sloveniji , ili u Srbiji)

Na policijskim primercima često su montirane bolje zaštićene kupole. Vozilo na desnoj slici ima kupolu sa mitraljezom 14,5mm, i očigledno štiti začelje kolone tokom sukoba na Kosovu 1998.

.....Nakon raspada SFRJ BOV M-86 je ostao u naoružanju Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Srbije, i može se reći da je ovo jedan od boljih projekata vojne industrije bivše Jugoslavije. Vojska Srbija ima nešto više od 60 BOV M-86. Određen broj vozila koristi se u sklopu mirovnih misija u Avganistanu (Hrvatska) odnosno u Libanu (Srbija). Vozila iz sastava Vojske Srbije, koja su upućena u Liban u sastav UNFIL misije ukupno 13 BOV M-86, su generalno remontovana, promenjeni su radio uređaji i ugrađen je klima uređaj, kao i dodatna zvučna izolacija. Praktična i relativno jednostavna konstrukcija omugućile su konverziju BOV porodice (BOV 1 i 3) u nove projekte M10 i M11, koje je izradilo preduzeće YugoImport, gde je manji broj izvežen u Mijanmar.

BOV M-86 Vojske Srbije u sastavu mirovne misije UNFIL i desno BOV iz hrvatskog kontigenta u Avganistanu

.....Na vozilu je ugradjena turela sa mitraljezom M-86. Elevacija mitraljeza je -5 do +60 stepeni, a po pravcu 360. Mitraljezom se moze efikasno dejstvovati do daljina 600m za pojedinačne i 800m za grupne ciljeve. Postoje dve vrste nisana: mehanicki i kolimatorski K-10T, a koristi se municija sa teškim zrnom. Borbeni komplet za mitraljez čini 8 municijskih kutija sa po 250 metaka. Turela je težine 271kg, i zahteva električno napajanje od 24V za pokretanje po horizontali. Kroz sedam puškarnica iz vozila moze dejstvovati i ukrcano odeljenje od osam vojnika. Kupola je opremljena farom, koji je spregnut sa mitraljezom. Komandir je na desnoj strani i ujedno opslužuje mitraljez i uređaje veze. Vozač je levo, za vožnju u noćnim uslovima na raspolaganju ima pasivni uređaja PPV-2 i IC far dometa do 100m. BOV M-86 pokreće dizel motor Deutz F 6L 413 F sa vazdušnim hlađenjem snage 110kW. Specifična snaga vozila je 12,09kW/t, sto omugućuje brzinu od 95km/h. U dva rezervoara staje 220l goriva sto je dovoljno za autonomiju od 600km, uz prosecnu potrosnju izmedju 24 - 36l na 100km Vozilo je četvorotockas sa pneumaticima sa uredjajem za centralnu regulaciju pritiska. Smanjenje pritiska u pneumaticima koristi se na mekim i raskvašenim terenima i varira u opsegu 1 do 4,2 bara kao i za podešavanje klirensa, koji je maksimalno 315mm. Oklopno telo je sastavljeno od balističkih ploča spojenih zavarivanjem. Ploče su debljine 4-8mm, sto je dovoljno za zastitu od kalibra 7,62mm. Takođe i stakla su višeslojna i neprobojna. Oklopno telo je oblikovano u vidu plovnog tela sa vratima na bokovima za ukrcavanje/iskrcavanje pešadije. Iznad komandno-borbenog dela nalazi se uzviseni deo na kome su: dva izlaza za komandira i vozača, turela, sest prozora, tri osmatračka okna, sedam puskarnica (jedna napred i po tri na bokovima) i plava rotaciona svetla. Stakla na prozorima su od viseslojnog neprobojnog stakla, koje stiti od zrna 7,9mm na 100m udaljenosti. Na bokovima su metalne mreže za zaprecavanje prolaska demonstranata. Na zadnjem delu oklopnog tela je montiran desantni stepenik na kome moze stajati cetiri policajaca, radi što bržeg stupanja u akciju. Turela od pancirnog lima napred štiti strelca do visine glave, a bočno u sektoru od 270 stepena. Maksimalni uspon koji ovo vozilo moze savladati je 55 stepena, a bočni do 30. zatim vertikalnu prepreku visine 540mm, rov 640mm i vodenu prepreku bez dodatne opreme 1,1m. Na obe strane vozila nalaze se po tri bacača dimnih kutija BDK-79. Dimna zavesa se formira 10-12 sekundi posle ispaljivanja i u zavisnosti od uslova može biti širine 18-28m (lansirana 1 kutija) ili 36-56m (lansirane dve kutije). U borbenom kompletu je 12 dimnih kutija. Po zahtevu vojne policije, odnosno Uprave bezbednosti, početkom devedesetih razvijene su dimne kutije sa suzavcem. U motornom delu nalazi se šest termodavača koji u slučaju požara aktiviraju svetlosno-zvučni alarm, a zatim vozač povlačenjem ručice aktivira ventil spremišta halona, koji vezuje kiseonik za sebe i tako gasi požar. Pored ovoga u vozilu su i dva PP aparata za ručno gašenje požara. BOV je opremljen uređajem za grejanje posade i stakala. Od uređaja veze ugradjeni su radio stanice RU-20 i RU-2 sa dometom 25 i 8km

Tip /poreklo	BOV M-86 / SFRJ
borbena masa	9.100 kg
posada	2 + 8
duzina	5,71 m
sirina	2,92 m; 5,76m sa zprecnim mrezama
visina	2,84 m (do gornje ivice mitraljeza)
motor	Deutz F6L 413
snaga motora	110 kW
maks. brzina po putu	93 km/h
maks. brzina na terenu	25 km/h
borbeni radijus	600 km
zapremina rezervoara	220 l
naoruzanje	mitraljez M86 od 7,62mm ili M2 od 12,7mm
borbeni komplet	2.000 metaka
oklop	4-8 mm