Drugi  svetski rat

 

 

     Aprilski rat - Sestog aprila 1941. Nemacka je sa svojim saveznicima zapocela opsti napad na Kraljevinu Jugoslaviju. Vojska Kraljevine Jugoslavije je od oklopnih jedinica imala 2 tenkovska bataljona (bornih kola), eskadron tanketa i jedan vod oklopnih automobila male borbene vrednosti. Tenkovi su bili po cetama rastrkani po celoj teritoriji tako da su cete 1.oklopnog bataljona (popunjen sa FT-17) bile dodeljene 2. 3. i 4. Armiji. Ove cete su bile locirane u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Drugi tenkovski bataljon (po tadasnjij terminologiji -Bataljon bornih kola) nalazio se u Beogradu, u rezervi Vrhovne komande, ali je njegova 3 ceta jos u jesen 1940. prekomandovana u Skoplje u sastav 3. Armije. Eskadron tanketa (brzih bornih kola Skoda) je ostao u Zemunu sa zadatkom protivdesantne odbrane tamosnjeg aerodroma ili za zatvaranje pravaca iz Srema prema Beogradu. Borbena gotovost je bila na jako niskom nivou. Sve jedinice, pocetak rata je zatekao u garnizonima. Vozila nisu bila popunjena gorivom i municijom, tako da naprimer. eskadron tanketa nije dobio pancirnu municiju, a jedino je se ova jedinica mogla efikasno suprostaviti nemackim tenkovima. Izdaja, opste rasulo i dezorijentisanost koja je zahvatila kompletnu vojsku uticalo je i na ove jedinice. Tenkovska ceta u Zagrebu nije ni izasla iz kasarne, gde je i sacekala Nemce. Ceta iz Sarajeva vozom je 9. aprila upucena prema Arandjelovcu u sastav Unske divizije. Rasporedjena je u okolini Orasca. Tri dana kasnije dobija zadatak da nocu marsira pravcem Arandjelovac - Lazarevac, da zastitila odstupanje nekog puka. Rano ujutro ceta je podno Rudnika ostala bez goriva, a da se puk nije ni pojavio. Komandir cete je od komande divizije zahtevao popunu benzinom na sta je odgovoreno da su cisterne zaplenili Nemci u Brdjanskoj klisuri, izmedju G. Milanovca i Cacka. Sa tenkovskih topova skinuti su zatvaraci i demontirani mitraljezi, te ljudstvo kamionima uputilo prema Sarajevu. U Brdjanskoj klisuri su naisli na velike kolicine razlivenog benzina, koji je tekao iz zeleznickih cisterni. Pored nasipa pruge napravilo se malo jezero od benzina, po kome su plutali razni predmeti i burad. Ostalo je pitanje da li ovo bila sabotaza ili nuzna akcija. Ljudstvo je produzilo do Pozege, gde je sa licnim naoruzanjem raspusteno kucama, a da nije ni stupilo u kontakt sa neprijateljem.Treca ceta Prvog bataljona je nocu 6/7 aprila natovarena na zeleznicke vagone u Skoplju. Po planu 3. Armije ova ceta je trebala uci u sastav Sumadijske divizije u Strumickom polju. Ujutro 7. aprila (u to vreme glavnina Sumadijske div. je vec bila razbijena) ceta se iskrcala na zeleznickoj stanici Strumica, kod Udova. Izvrsen je mars prema selu Pirovo i oko 10 casova presla je u odbranu u rejonu Straliste, severno od puta Valandovo - Udovo. Preostale snage Sumadijske divizije su mahom bile odbacene po okolnim brdima te je jedina prepreka nemackom nadiranju prema Djevdjeliji bila ova tenkovska ceta, koja je vec ostala bez jednog tenka, koji je ostao u kvaru tokom marsa. Oko 13 casova Nemacke izvidjacke jedinice su primetile polozaje tenkova, ali komandir cete je zabranio otvaranje vatre. Sledio je iznenadni napad JU-87, Stuka, dok su se privlacili neprijateljski tenkovi i pesadija. Komadir cete je pobegao, a vecina cete je unistena u vazdusnom napadu. Deo cete je ipak pruzio otpor, ali usled zastarelih topova i neodgovarajuce municije, bez veceg efekta.

 

     Glavnina Drugog oklopnog bataljona (bez trece cete) upucena je iz Beograda preko Srema u susret nemackim oklopnim kolonama. Kada je bataljon stigao u Slavonski Brod, neprijatelj je vec bio u Vinkovcima. Posto su Slavonska i Osjecka divizija bile u potpunom rasulu, bataljon se povlaci preko Save u Doboj. U Doboju je napadnut od Ustasa, nakon pokusaja da jedinica razoruza i zarobe tenkovi. Napad je odbijen i bataljon je produzio prema Sarajevu. U dolini reke Bosne sustigla ga je nemacka 14. oklopna divizija, koja je nadirala iz pravca Banja Luke i Doboja. Treca ceta ovog bataljona je 6. aprila izvela mars iz Skoplja prema rejonu Stipa da bi usla u sastav Bregalnicke divizije. Nakon kontakta sa komandom ove divizije, ceta je u popodnevnim casovima zaposela rejon Jezevo polje, gde su vec bile jedinice 23. puka. U ranim jutarnjim satima 7. aprila razvija se zestoka borba sa nadirucim nemackim jedinicama, koja traje do prepodne istog dana kada se puk i tenkovska ceta povlace prema Velesu. Ceta se pod borbom povlacila do sela Olujic, gde je zaposela polozaje za odbranu kominikacije s.Olujic- Veles, u vecernjim satima. Nemacki tenkovi na prednji polozaj privlace PT topove od 75mm, protiv kojih je oklop Renoa 35 bio nemocan, te je nakon energicnog napada kompletna ceta biva unistena, a komandir zarobljen.

 

     Eskadron brzih bornih kola ( 8 vozila Skoda S-Id) nalazio se u Zemunu tokom 6-10. aprila sa zadatkom odbrane aerodroma. Zbog nadiranja nemackih jedinica iz Bugarske eskadron je 10. aprila upucen prema Nisu, u sastav tamosnjih jedinica, gde bi i trebao da dobije zadatak. Istog dana eskadron na Avalskom putu ulazi u sastav Sremske divizije, i biva upucen pravcem Mladenovac - Topola. U Mladenovcu, vozila su dobila gorivo ali ne i municiju za protivtenkovsku borbu. Uvece 10. aprila eskadron se nalazio na raskrsnici puteva Mladenovac - Topola i Mladenovac - Arandjelovac, kada stize nardjenje da je eskadron direktno predpodcinjen stabu 6. A rmije i da se upucuje u Topolu. Rano ujutro 11. aprila eskadron zauzima polozaje za odbranu puta Topola - Mladenovac. Dva vozila, oko 10 casova vrse izvidjanje puta Topola  - Kragujevac. Jedno vozilo ostaje u kvaru, a drugo produzuje sve do iznenadnog susreta sa Nemackom kolonom. Posle razmene vatre tanketa se povlaci prema Topoli, ali i ona ima kvar te su oba vozila morala biti napustena. O nastupanju neprijatelja nije ni izvesteno, te se u trenutku upada neprijatelja u grad vecina posade nalazila van vozila. Prilikom pokusaja ulaska u vozila, pokoseni su mitraljeskom vatrom, tako da je sudbina i ove jedinice bila zapecacena.
 

    1941.Sredinom 1941 god. komanda Nemacke armije u Srbiji je pored tri posadne divizije (25-30.000 ljudi) i mnogobrojnih manjih jedinica na raspolaganju imala je i 6 samostalnih tenkovskih vodova, opremljenih sa po 5 Reno FT 17 tenkova. Krajem jula formira se oklopna ceta za specijalna dejstva (Panzer der Kompanie Zur besonder Verwendung 12 ili krace, Pz.Kp.z.b.V.12). Ceta je bila sacinjena od stabnog i cetiri oklopna voda, svega 25 tenkova Reno R-35 (Sa novom oznakom PzKpfw 35R-731/f ). Stab i glavnina cete bili su u Beogradu, a jedna operativna grupa u Kragujevcu. Ceta je aktivno ucestvovala u pokusajima slamanja julskog ustanka tokom leta, jeseni i zime, pretrpevsi ogromne gubitke od oko 70 procenta, mahom zbog kvarova i otkaza. Veliku ulogu ovi tenkovi su imali u odbijanju napada na Krusevac i Kraljevo. Ustanici iako nisu imali PO oruzja imali su uspeha u borbi protiv ovih tenkova. Tako je 9 septembra 1941 god. na komunikaciji izmedju Kragujevca i G. Milanovca, kod sela Vracevsnice zarobljen tenk Reno R 35. Tenk je zarobljen u zasedi koju su priredili pripadnici Kragujevackog i Cacanskog partizanskog odreda. Naime mesovita kolona nemacke pesadije i tenkova je docekana u tesnacu u useku puta, gde tenkovi nisu mogli vrsiti bocni manevar, ni pucati po polozajima koji su nadvisivali tenkove. Posle iznenadnog dejstva po pesadiji, koja se u panici povukla, partizani su poskakali na tenkove pokusavajuci da otvore poklopce. Nemacke posade nenaviknute na ovakav nacin borbe su pocele sa povlacenjem, jedan tenk ostaje u kvaru i biva zarobljen.

     Mnogo veci uspeh protiv tenkova je postigla Jugoslovenska Vojska u Otadzbini (JVuO -  u narodu nazvanim Cetnici), tokom borbi za Gornji Milanovac. Na dan 29. septembra 1941. Gornji Milanovac oslobadja Takovski cetnicki odred, porucnika Zvonimira Vuckovica (1916-zivi u Kaliforniji) i zarobljava 80 nemackih vojnika koje sporovodi u logor u selu Planince podno Ravne Gore. Nemci su pokusali da povrate grad 3. oktobra, ali im nije uspelo. Tek 15. oktobra 3. bataljon 749. pesadijskog puka 717. posad. div. je ponovo krenuo pod zastitom bornih kola (4 tenka Hockins, od kojih je jedan mozda bio R-35, zaplenjenih u Francuskoj) na G. Milanovac. Na oko pola puta Kragujevac-G. Milanovac, tacnije na Rapaj brdu nailze na mine koje su pokidale gusenice bornih kola. Dva tenka su ostecena. Nemci ipak prodiru u G. Milanovac, ali se ubrzo povlace sa zarobljenim civilima. Prilikom povlacenja 2 tenka (po nekim izvorima 3) ostaju zaglibljena pored recice Despotovice, te bivaju zaplenjena od Cetnickih odreda. Borna kola od tada u posedu Jugoslovenske vojske u Otadzbini (JVuO) tj. cetnika, i ucestvovala su u borbama oko Kraljeva. U ovu borbu nije usao Kragujevacki partizanski odred koji je samu borbu posmatrao sa polozaja juzno od s. Bare. Vise o borbama u tom periodu iz pera Milosava Samardzica mozete procitati ovde:
     Pri napadu na Kraljevo tokom oktobra ucestvovalo je dva ili tri tenka od kojih je izgleda  jedan bio R 35, a ostali tipa Hockins. O toku ovog napada ne postoje pouzdani podaci, ali se zna da je na Renou Nemacka oznaka (Beli Krst) bila premazana tamnom bojom preko koje je iscrtan beli dvoglavi orao ispod crvene krune. Napadom je najverovatnije komandovao konjicki porucnik Sima Uzelac, a vozaci tenkova su bili potporucnik Zarko Borisic i porucnik Dragomir Topalovic. Tenkovi su prodrli u grad izazavsi veliku pometnju. Kroz prve nemacke polozaje su prosli bez ometenja, usled zabune nemackih vojnika, koji su tenkove smatrali za svoje i uklonili rampu na ulazu u grad. Medjutim zbog slabog sadejstva pesadije ovaj prodor nije iskoristen. Zanimljivo je da su Nemci istovremeno u ovom gradu imali dva voda tenkova Reno R 35, ali izgleda da do borbe nije doslo. Do kraja oktobra ovi tenkovi su ucestvovali u vise napada na Kraljevo, a kasnije su ovi tenkovi par puta prelazi pod kontrolu partizana odnosno cetnika. Prilikom povlacenja u Rasku, poslednji ispravni ten je napusten kod Cajetine.
     Usled odsustva bilo kakvog PO sredstva, jedini nacin borbe je bio juris i zarobljavanje tenka. U ovome se narocito istakao Sava Kovacevic 26 novembra 1941. god, tokom nocne borbe sa Italijanskom tenkovsko - motorizovanom kolonom u selu Petrovici, blizu Bilece. Improvizovana barikada je zaustavila kolonu nadomak sela, i Sava je zapoceo borbu sa svojih desetak ljudi, a ubrzo pristizu i delovi Grahovske i Lastvanske cete. U jednom momentu Sava sa pistoljem jurisa na jedan tenk i uz uzvik "Predajte se!" zarobljava posadu tenka ( radilo se o lakom tenku Fiat CV-35), a taj primer su sledili i ostali partizani. Ratni plen je bio 3 tenka, 6 kamiona, nekoliko motorcikla i vise vojnika i oficira, sa sve komandantom italijanskog garnizona u Bileci. Tenkovi su vec sutradan upotrebljeni pri napadu na selo Lastva, kada su imali velikog udela u osvajanju zandarmerijske stanice iz koje je pruzan zestok otpor. Vozaci ovih lakih tenkova - tanketa bili su Italijani, a mitraljesci partizani.

 

ww-1.JPG (14672 bytes)
ww-2.jpg (14421 bytes)
ww-3.JPG (7704 bytes)
S leva na desno: Unisteni nemacki tenk na Rapaj Brdu, ppor. Z. Borisic u zaplenjenom tenku, por. D. Topalovic
ww-4.JPG (25671 bytes)
               Reno R 35 u borbama oko Kraljeva 1941 god.    
Ustanici valjevskog odreda sa zaplenjenim   tenkom Somua, koji su Nemci zaplenili od Francuza
 

1942. Iako su se tokom ove godine formirale i krupnije partizanske jedinice poput divizija i korpusa, tenkovsku jedinicu u to vreme je imao samo 1.Hrvatski korpus. Jedinice koje su u ovom periodu formirane od zaplenjenih oklopnih vozila, obicno nisu dugo postojale zbog specificnih uslova ratovanja - usled nemogucnosti tehnickog odrzavanja i snabdevanja, kao i vezanosti ovih jedinica za puteve, sto se cesto nije uklapalo u taktiku partizanskih odreda. Uostalom i nije se pokusavalo po svaku cenu sacuvanje ovih jedinica. Izuzetak je podrucje Like, gde je vremenom od zarobljenih vozila formiran cak tenkovski bataljon, koji je istrajao do kraja rata. Zaplenjeni tenkovi su koristeni odmah i do krajnjih granica naprezanja  U taktickom pogledu nastojalo se da se tenkovi koriste u napadu, uvek sa elementom iznenadjenja i na nacin koji neprijatelj ne ocekuje (npr. drski prodori u gradove). Medjutim cesto je nedostatak iskustva i lose sadejstvo donosilo nepotrebne zrtve  i gubitke. Cesto su zbog nedostatka obucenih vozaca, tu ulogu preuzimali zarobljeni italijanski vojnici - dobrovoljci.Krajem januara 1942. god. partizanski odredi u Lici dolaze u posed par tenkova, koje veoma uspesno koriste. Nesto vise o tim iskustvima mozete procitati ovde:  Tokom borbi oko Bosanske Dubice 24. maja 2. bataljon 2. krajiskog odreda je kod sela Klekovica od ustaskog bataljona zaplenio dve tankete Fiat. U toj akciji se posebno istakao Mile Mecava, koji je bombama onesposobio posadu prve, a zatim i druge tankete iako je bio smrtno ranjen. Proglasen je za Narodnog heroja. U borbama koje su sledile u junu tokom poznate ofanzive na Kozaru ova vozila nisu mogla biti sacuvana. Pre ovoga tokom maja su u rudniku Ljubija   izradjena nekoliko oklopnih kamiona. Nastali su ugradnjom zeleznickih ploca, a potom su bili naoruzani sa po 3 mitraljeza. Planirana je upotreba za buduce napade na Bosanski Novi, Bosansku Gradisku, Kostajnicu... Neprijateljska ofanziva ih je zatekla u Ljubiji gde su i unisteni. Veoma je zanimljivo kako je upotrebljen oklopni automobil koji je zarobila 4. Proleterska crnogorska brigada tokom borbi za Livno krajem decembra. Ovo vozilo je zarobljeno nakon paljenja sa bocom benzina, pri cemu je stradao motor. Sa drugog kamiona je skinut motor, i iskoriscen za popravku oklopnog automobila. Takodje ojacano je i naoruzanje koje je cinio samo jedan mitraljez, te su dodata cetiri puskomitraljeza, koji su kroz proreze mogli dejstvovati bocno. Posada je imala 11 vojnika i doneta je odluka da se ovo vozilo iskoristi prilikom pokusaja zauzimanja Kupresa, koji je branjen sa oko 1.000 Ustasa. Plan je predvidjao da vozilo pod zastitom mraka i pometnje usled artiljerijske pripreme prodre u grad izazove pometnju i neutralise artiljeriju, sto bi skupa olaksalo sam napad na grad. Medjutim napad se nije odvijao po planu. Tokom prilaska gradu, usled sneznih padavina bilo je tesko prepoznati put pa su na vozilu upaljena svetla. Na ulazu u grad iz bunkera je otvorena vatra, a komandant vozila ipak odlucuje da nastavi prodor. Naisli su na prepreku na putu i dalje se nije moglo. Usled jake paljbe biva ostecen i motor vozila, te posada ostaje odsecena i izlozena unakrsnoj vatri.  Opkoljeno vozilo je vodilo borbu od pada mraka sve do pola noci. Po njemu su dejstvovali i minobacaci, ali bez dirktnog pogodka. Odbijen je i juris. Oklop vozila je probijen na vise mesta i 5 vojnika je ranjeno. U vozilo i oko njega razlivao se benzin iz probusenih rezervoara. Ipak   kasno nocu grupa uspeva da napusti vozilo i da se povuce do svojih polozaja.

Sava Kovacevic pored zarobljene italijanske tankete
 

1943. Tokom ove godine Balkansko poluostrvo, znatno dobija na znacaju za snage Osovine, narocito nakon velikih poraza na Istocnom fontu i u Africi tokom te godine. Znatno uvecane snage NOVJ su predstavljale dodatni izazov, delujuci na veoma osetljivom geostrateskom prostoru   Balkana. Nakon donesene odluke o potpunom unistenju partizanskih jedinica u Jugoslaviji, izvedene su operacije Weis i ?, poznatije u kasnijoj istoriografiji kao Cetvrta i Peta ofanziva. I pored ogromnih gubitaka i naprezanja, partizanske jedinice su opstale, a nakon kapitulacije Italije septembra iste godine, dosle su do velike kolicine oruzja, izmedju ostaloga i tenkova. Ovaj priliv tehnike omogucio je uslove i za formiranje tenkovskih bataljona. Ipak pre ovoga veliki doprinos je dala i tenkovska ceta Vrhovnog staba, nastala od ratnog plena nakon razbijanja italijanske divizije ''Murdje''. Naime 17. februara 1943. god. Prvi bataljon 10. Hercegovacke brigade organizovao je zasedu u dolini reke Rame. Prva ceta ovog bataljona  zaposela je ulaz u dolinu, iz pravca Mostara i Konjica sa zadatkom sprecavanja eventualnih pojacanja prema Prozoru. Glavnina snaga, 2 i 3 ceta, zaposele su kamenjar pored reke, kod Murine Pecine sa zadatkom ''prihvata'' neprijateljskih snaga, koje ce se povlaciti iz Prozora pod udarom 10. hercegovacke i 5. crnogorske brigade. Plan je predvidjao da se neprijateljska kolona pusti u raspored bataljona, a zatim iznenadnim dejstvom unisti. Pred zoru 17. februara, italijanske snage se i definitivno povlace iz Prozora i formiraju kolonu koja se povlaci u pravcu doline Rame. Tek sto je kolona od 12 kamiona i 2 motocikla, sticena sa 6 tenkova ispred i 5 pozadi, prekinula borbeni kontakt sa 2. bataljonom 10. brigade, upala je u pripremljenu zasedu. Kolona je odjednom zasuta mnogobrojnim rucnim bombama i plotunskom paljbom. Dva kamiona sa vojnicima sletela su u Ramu. Ceoni odred od 6 tenkova (tanketa) ipak, probija slabu kamenu barikadu i probija se dalje, dok glavnina ostaje pod paljbom. Tenkovski odred na zacelju, okrece se nazad prema Prozoru, ali nakon susreta sa gonecim 2. bataljonom posade se predaju. Zvanicni podaci govore o 210 mrtvih i 280 zarobljenih italijanskih vojnika, a poseban dobitak je bilo pet zarobljenih i  ispravnih tanketa Fiat.

     Deseta hercegovacka brigada uspesno 18. februara oslobadja i varosicu Ramu, kojom prilikom dolazi u posed jos 4 tenka.  Od ukupno 9 tenkova, odmah je formirana tenkovska veta, pod komandom Vlade Sekulica i ucestvovala je u napadu na Konjic. Posle toga, nakon naredjenja Vrhovnog staba, upucena je u selo Gracanica pored Prozora, gde je trebalo da se formira tenkovska ceta Vrhovnog staba. U tom periodu i 5. crnogorska brigada je kod Ostrosca zaplenila 5 tenkova (2 ispravna). Zapravo tokom borbi za Ramu 2 italijanska tenka se probijaju i upucuju za Konjic preko Ostrosca. U tom momentu, u ovom mestu se nalazio stab 5. brigade sa obezbedjenje na prilazima grada. Straza se nije odmah snasla, smatrajuci da je rec o vlastitim tenkovima, te se Italijani lako probijaju i velikom brzinom se upucuju dalje ali direktno nalecu na stab brigade. Razvija se ostra i kratkotrajna borba, da bi zatim legendarni Sava Kovacevic u svom stilu, skocio na jedan od tenkova i licno ga zarobio. Ubrzo su oficiri i kuriri staba naterali na predaju i posadu drugog tenka.. Svi neispravni i ispravni tenkovi su prikupljeni u selu Gracanica te je formirana tenkovska ceta koja je imala 3 voda sa po 3 tenka i tenk komandira cete. Posade su popunjene borcima koji su vec imali iskustva od ranije kao i dobrovoljcima, medju kojima je bilo i Italijana. Komandir je bio Perisa Grujic. Sva vozila su bila italijanski midel L3-33 (35) i rec je zapravo o  tanketama , koje su od naoruzanja imale 2 mitraljeza, ali posto je rec o lakim vozilima bile su pogodne za upotrebu na brdsko - planinskim terenima.
    Vec 24/25 februara ova ceta je uzela ucesca u ponovljenom napadu na Konjic iz pravca Ostrosca. Opsta zamisao bila je da se ceta probije i grad i dejstvujuci u pozadini neprijatelja olaksa osvajanje grada. Konfiguracija terena nije isla na ruku tenkistima, posto je teren bio jako ispresecan i strm te je sav pokret kanalisao na uski put, sto je rezultovalo napadom u koloni. Jake neprijateljske snage u Konjicu, su ocekivale partizanske tenkove te su na prilazima iz Ostrosca izgradili sistem PT prepreka, koji je branjen mitraljezima i PT topovima. Sve ovo je uslovilo slabo odvijanje napada. Kolona je probila zicane prepreke, ali ubrzo je jedna tanketa unistena, a jedna prevrnuta. Posto su tankete bile naoruzane jedino mitraljezima nisu mogle unistiti bunkere, koji su zonemugucavali svaki dalji napad. Posto nije bilo adekvatne artiljerijske podrske, prva tanketa u koloni prilazi jednom bunkeru, kada posada uspeva da rucnim bombama likvidira posadu. Na taj nacin neutralise jos nekoliko bunkera. Za to vreme ostecene tankete su pomerene od puta, te se i ostatak kolone mogao kretati dalje. Ipak posto se napad na drugim sektorima jos gore odvijao i usled pristizanja pojacanja iz Ivan Sedla, dalji napad se obustavlja. U ovoj borbi narocito se istakla posada Milorad Nedic i vozac Leo Buk. Nakon dva savladana bunkera njihov motor se ugasio, pa je komandir Nedic morao izaci spolja i rucno pokrenuti motor, a malo posle motor je opet stao i ceo postupak paljenja je morao biti ponovljen pod jakom paljbom.
    Pocetkom marta ceta se nalazila u selu Gracanica, gde se odmarala i sredjivala nakon borbi za Konjic. U to vreme snage JuVO (cetnici) su kontrolisale levu obalu Neretve, bataljon ''Baji Pivljanin'' se uspeo prebaciti na suprotnu, desnu obalu i zauzeti Jablanicu, gde je izmedju ostaloga bila i veca kolicina ratnog materijala zaplenjenog od divizije ''Murdje''. Zbog ozbiljnosti situacije Vrhovni stab odlucuje se na kontranapad, komadiru tenkovske cete zadatak izdaje licno Tito. Napad je ubrzo pripremljen i ceta se upucuje prema Jablanicu, u ciju blizinu stize nakon pola sata marsa. Naivno, snage JuVO, su ove tenkove smatrale italijanskim i prve straze su ih propustile. I  sam ulazak tanketa u Jablanicu, nije privukao vecu paznju vojnika, koji su se grejali pored vatri i pripremali hranu. Komandir kolone donosi odluku da se izvidi celo mesto i tek tada zapocne napad. Tako je kolona dosla do kraja Jablanice, a zatim okrenula nazad sto takodje nije izazvalo sumnju Cetnika. Jaka i iznenadna mitraljeska vatra je delovala porazavajuce. Nakom krate 15-minutne borbe bilo ja oko 60 poginulih vojnika JuVO. Jedan broj je stradao prilikom pokusaja preplivavanja nabujale Neretve. Sa druge strane obale, na tankete je otvorena jaka minobacacka vatra, ali bez veceg efekta. Tokom noci ceta se povlaci, a mesto preuzimaju snage 2.dalmatinske brigade. Zanimljivo, da je akcija izvedena iskljucivo tenkovima, bez podrske pesadije, sto je retko kada uspevalo na ovim prostorima.
    Tenkovska ceta je vec 3. marta ucestovala u protivnapadu u pravcu Gornjeg Vakufa, kada joj je zadatak bio osvajanje nemackih polozaja u rejonu Makljana, sto je uspesno izvedeno. Ceta se zatim ponovo povlaci u Jablanicu, gde pomaze u evakuaciji ranjenika. Nakon zavrsetka prebacivanja preko Neretve, 8. marta, stize i naredjenje da se tehnika cete unisti, da ne bi neprijatelju pala u ruke. Motori su stavljeni u pokret i jedna po jedna tanketa je svaljivana u nabujalo korito Neretve, cime je i borbeni put 1. tenkovske cete zavrsen. Ova jedinica i pored kratkog vremena postojanja, ucestvovala je u vise napada i dala solidan doprinos konacnom rezultatu poznate ''Bitke za ranjenike''.

 

    Tokom 20. i 21. septembra 1943. god. u Splitu se od zaplenjenih tenkova formira Tenkovski bataljon 4. operativne zone NOV i PO Hrvatske. Bataljon je imao 16 tanketa Fiat, 2 oklopna automobila i nekoliko kamiona. Formirane su dve tenkovske cete sa po 8 tenkova i pozadinska ceta. Vec tokom noci 22/23 septembra bataljon je uzeo ucesca u zestokim borbama za Sinj. Posto je bataljon kasnio sa pripremama za napad, poremecena je sinhronizacija celog napada te je i sam bataljon imao 2 unistene i 11 ostecenih tanketa. U lose organizovanom nocnom napadu, bez prethodnog izvidjanja pravaca nastupanja, tankete su se zaglavljivale, nailazile na mnogobrojne prirodne prepreke, sto je dovelo do brojnih kvarova, koji nisu mogli biti otklonjeni. Posto je stab 4. operativne zone ocenio da neprijatelj prama Sinju i Splitu privlaci jake snage, te da odbrana Splita nije moguce, odluceno je da se jedinice preko reke Cetine prebace na Dinaru. Evakuacija prethodno ostecenih tanketa nije bila moguca, te su one dodatno ostecene paljenjem, a zatim bacene u Cetinu. Preostali tenkovi i oklopni automobili su u sastavu  1.Proleterske divizije ucestvovale u napadu na Livno, Kupres i Travnik, oktobra 1943. god. Posle napada na Travnik tenkovi su zakopani u okolini Jajca, sve do jeseni 1944. god. kada na je na ovo podrucje stigao 5. Krajiski korpus, nakon cega su ukljuceni u sastav cete ''Lazo Marin''.

 

    Nakon razoruzavanja italijanskih jedinica u Sloveniji, kojom prilikom su razoruzana dva tenkovska bataljona, formiran je i tenkovski odred GS NOV i PO Slovenije. U ovaj odred nisu usli svi zaplenjeni tenkovi, jer su neki odmah isli u borbe, ipak odred ja na dan formiranja imao 30 tenkova, 15 oklopnih automobila i 12 oklopnih kamiona, zatim 10 kamiona i 1 motocikl. Oklopni kamioni su zapravo bili standardni vojni kamioni od 3 i 5t nosivosti, ali dodatno zasticena celicnim plocama od 10mm i bili su pogodni za vojno - policijske zadatke. Btaljon je imao 3 mesovite cete, od kojih su dve podcinjene 14 i 15 diviziji. Prvo angazovanje odrd je imao u borbi za Turjak, gde se u tamosnjoj tvrdjavi nalazilo oko 1.500 pripadnika Bele Garde. Posto protivnik nije imao PT orudja nekoliko tenkova je prislo sasvim blizu kapiji tvrdjave i topovskom vatrom unistili, sto je izazvalo paniku i ova kvinsliska formacija je ubrzo razbijena. Sledile su borbe u selima Bloke, Pudob, begunje, Dobec i Bezuljak. Obicno je oklopna grupa sastava tenk, oklopni automobil i okl. kamion uz sadejstvo pesadije i artiljerije podilazili prvim linijama odbrane, a zatim je oklopna grupa prodirala dublje u naseljeno mesto, a zatim posada oklopnog kamiona napusta vozilo i deluje kao ubacena grupa. Odred je po vodovima vodio borbe na raznim lokacijama u Sloveniji, a tokom septembra odred je imao 2 poginula borca i jednu unistenu tanketu. U ofanzivi nemackih snaga koja je sledila u oktobru i novembru ovaj odred je rasformiran, a vozila su sklonjena u sume i maskirana, ali su neka (na Snezniku) pronadjena. U decembru 1943. god grupa od 37 pripadnika odreda je upucena u Italiju, za buduce formiranje 1.Tenkovske brigade.
Vozila tenkovske cete Vrhovnog staba u kanjonu Neretve
 

1944. Tokom proleca obuceno je novo ljudstvo za potrebe tenkovskog odreda GS NOV i PO Slovenije. Sredinom juna izvedena je i veca akcija u kojoj su ucestvovale tankete, u napadu na Kriska Vasi. Tankete su dovezene kamionima, i tokom napada probile su zicane prepreke, te je mesto brzo zauzeto. Odred je zatim podcinjen 7.korpusu, pod kojim je ucestvovao u mnogobrojnim manjim akcijama, sve do decembra, kada je odred postao neupotrebljiv zbog visokog snega. Tenkovi su maskirani u rejonu Crmosnjice, ali neprijatelj je uspeo da pronadje i unisti tri tenka (odred je tada imao 6 tenkova, 4 tankete i 3 oklopna automobila).

 

     U leto 1944. god. pripadnici 5. korpusa zaplenili su 2 tankete i jedan tenk Hockins, od kojih je pod komandom Laza Marina formiran tenkovski vod.Zbog cestih marseva i borbi ubrzo je preostao samo jedan Fiat, a druga dva vozila su napustena. Jedina preostala tanketa je upotrebljena u napadu na Banja Luku septembra 1944. Napad je zapoceo malo pre ponoci i tanketa je dobila zadatak podrske 6. krajiske brigade na pravcu Laus - centar B. Luke. Tanketom je upravljao licno Lazo Marin, koji je u grad usao pored potoka Crkvine. Posebnu opasnost su predstavljala tri neprijateljska tenka unutar grada. U opstem jurisu, sa sadejstvujucom pesadijom tanketa prodire u predgradje B. Luke, a zatim samostalno nastavlja gonjenje neprijatelja. Kod gradske bolnice motor se gasi i vozilo ostaje nepokretno sve dok nije uz pomoc boraca 6. krajiske motor ponovo stavljen u pogon. Tanketa se ponovo odvaja od pesadije i oko parka u centru nalece na neprijatelja, koji je verovatno smatrao da je rec o njihovom vozilu. Tek kad je otvorena vatra, nastaje opsta pometnja, a vozilo nastavlja dalji proboj prema hotelu ''Bosna'', gde nalece na kolonu ustaske artiljerije sa zapregom koju razbija. Ovo malo vozilo sa hrabrom posadom zatim pomaze i u zarobljavanju 2 tenka Hoskis i u borbama oko tvrdjave ''Kastel'' na obali Vrbasa. Ipak partizanske jedinice se iz osvojenog grada   povlace, pod pritiskom nemackih jedinica iz pravca Gradiske. Ubrzo je formirana tenkovska ceta od jednog Fiata, dva zarobljena Hockisa i tri tenka koja su dobijena iz sastava Tenkovskog bataljona 4. operativne zone NOV i POH. Dva Hockisa iz ove cete sadejstvuju u borbama za Travnik. Napad je poceo 20. oktobra i dva tenka u pretnji motivisane pesadije napreduju iz pravca Kruscice, ubrzo zauzimajuci uporiste Dolac, partizanske jedinice upadaju u grad i teziste borbi se prenosi u uze gradsko jezgro. Narocito teske borbe se vode oko zeleznicke stanice i fabrike duvana. Koliko je ratna sreca promenjiva ilustruje sledeci opis dogadjaja: U popodnevim casovima u napadu na zeleznicku stanicu jedan od Hockisa se odvaja od pesadije i upada u neprijateljski raspored. Motor tenka se gasi i posada biva pobijena. Sledi ustaski protivnapad, koji predvodi zarobljeni tenk sa novom posadom, i koji se takodje odvaja od pesadije i upada u partizanske linije. Situacija se ponavlja, motor ponovo staje i posada je zarobljena, a tenk povracen. U nastavku borbe zuzeta je z. stanica i fabrika duvana, a neprijatelj se povlaci u kasarnu iz koje pruza ogorcen otpor. Donosi se odluka, posto je oko kasarna brisan prostor, da tenkovi upadnu u kasarnu. Na ulazu u kasarnu, ceoni tenk sa Lazo Marinom i Petrom Mecavom je pogodjen iz PT topa pri cemu posada strada. Drugi tenk se povlaci. Kasarna je zauzeta tek posle snazne artiljerijske pripreme. Posle oslobodjenja Travnika ceta se nalazila pri stabu 5. korpusa i do proleca 1945. nije ucestvovala u borbama.

 

     Prvog septembra 1944. borcima 6. slavonskog korpusa se predale manje domobranske jedinice iz Daruvara, koje su izmedju ostaloga predale i tri tenka. Zapravo radilo se o dva tenka Hockis i jedne tankete Fiat i od ovaga i voda motorizovane pesadije formiran je tenkovski odred 6.Slavonskog korpusa. Tenkovi su upotrebljeni 13. septembra u napadu na Pakrac. Tenkovi su maskirani slamom i na polazni polozaj su privuceni volovskom zapregom.U ovoj borbi tenkovi su mahom korisceni u zahvatu puteva i od PT orudja jedan tenk je unisten, a jedan tesko ostecen, pre svega zbog loseg sadejstva pesadije. Osnovna greska bila je koriscenje tenkova na zasebnim pravcima bez dobrog sadejstva pesadije. Ipak tenkovi su ovde dali veliki doprinos napadu savladjujuci zicane prepreke i utvrdjene tacke. Jedini preostali tenk je sadejstvovao napadu na Daruvar 16. septembra, kasnije je osposobljen i osteceni tenk, pa je vod iamo 2 tenka. Tokom napada na Podravsku Slatinu 25. septembra jedan tenk je izgubljen a jedini preostali je ucestvovao, novembra, u napadu na Nasice.

 

    Daleko najveci znacaj je imala cinjenica da je tokom maja i juna zapocelo izvodjenje obuke u Cenifi i Katadbu, za oko 1200 Jugoslovena koji su trebali formirati 1. Tenkovsku brigadu. Obuku su izvodili engleski instruktori i teziste je bila na voznji i gadjanjima. Ljudstvo je prikupljeno sa raznih strana: od ostataka Jugoslovenske Kraljevske armije, iz partizanskih jedinica, iz zarobljenickih logora i sl. Krajem juna nastavni bataljon je iz Afrike prebacen u Gravinu u Italiji, 50km od Barija. Tu je vec bila jedna grupa iz Jugoslavije i jedan broj pripadnika bivse jugoslovenske vojske. Za potrebe obuke na raspolaganju je bilo desetak dotrajalih tenkova ''Stjuart'' (M-3). Postopeno je pristizala i oprema za buducu brigadu, a veoma intezivno se radilo na obuci ljudstva, te je 16. jula 1944. formirana 1. Tenkovska brigada. Ipak obuka jos nije zavrsena, do pune formacije trebalo je jos sredstava, pa je to jos uvek bila skolska, a ne operativna jedinica.  Nastava se uglavnom izvodila prakticno, na terenu. Ljudstvo je izvrsilo po pet bojevih gadjanja iz tenkovskog naoruzanja. Obuka u inzinjerijskom bataljonu je kasnila zbog neblagovremeno isporucene opreme. Zanimljivo da je zahvaljujuci snalazljivosti i  inicijativi Jugoslovena na otpadima u Italiji pronadjena 3 rashodovana tenka M3 i veci broj motocikala, koji su zahvaljujuci naporima brigadne radionice, dovedeni u operativno stanje.Formacija brigade je bila vise prilagodjena potrebama obuke, a nakon prerastanja u operativnu jedinicu formacija je izgledala ovako:
Pripadnici Prve tenkovske

 

    Krajem avgusta 1944, izvrsene su poslednje pripreme i prvi delovi brigade poceli su iz Barija pristizati na Vis oko 1. septembra. Zahvaljujuci dobroj organizaciji zastite u toku transporta nije bilo gubitaka od Nemacke mornarice i vazduhoplovstva. Transport je vrsen mahom nocu. Do 5. oktobra na Vis je prebaceno: 56 tenkova od 59,  9 oklopnih automobila od 24, 38 vozila  od 77). Rezerve municije su bile: 15.000 metaka za top 37mm, 100.000 metaka za tenkovske mitraljeze, 4.000 metaka za topove 57mm  za PT topove i topove na okl. aut.) i 120.000 metaka za mitraljeze na okl. automobilima i drugim vozilima. Brigada je bila direktno podcinjena Vrhovnom stabu, ali se 8. oktobra operativno podcinjeva 26. i 2. diviziji, te se deli na dve grupe; Severnu i Juznu.
    Severna grupa: Prakticno, formiranje ove grupe je zapceto jor ranije, upucivanjem 2.oklopnog bataljona na o. Brac polovinom septembra. Prebacivanje je izvrseno engleskim desantnim brodovima, ali je u medjuvremenu celo ostrvo zauzeto te bataljon nije uveden u borbu. Uskoro stize i polovina Drugog bataljona, ceta okl. automila i drugi delovi. U tom periodu veliki broj ljudstva brigade je upucen, preko Italije u SSSR, na dodatnu obuku za formiranje Druge tenkovske brigade. Severna grupa je obezbedjivala Brac do polovine oktobra. Jedinicama Severne grupe je naredjen 22. oktobra desant na kopno na odseku Omis-Dugi Rat - Krilo. Buduci da je zona ukrcavanja i linije plovljenja bile unutar dometa nemacke artiljerije, Enfglezi su odbili prevozenje tenkova svojim sredstvima, te su angazovana skromna sredstva RM NOVJ, 4 dereglije i 4 motorna camca. U zoru 22. oktobra ukrcani su po losem vremenu prvi tenkovi, a prevozenje je ometala i neprijateljska artiljerija. Dalje prevozenje je uz pomov engleskih desantnih brodova nastavljeno 23/34 oktobra za Omis. Deo ove grupe je sa Braca prebacen tek nakon oslobodjenja Splita. Organizacija ukrcavanja i iskrcavanja je imala dosta propusta, a jedan tenk se prilikom podilazenja mestu ukrcaja, tokom noci, survao u more. Vec 26. oktobra tenkovska ceta Severne grupe sadejstvuje u zauzimanju Zrnovnice. Odmah zatim grupa je upucena za presecanje komunikacije Split- Solin- Kastel, kojim su se uzurbani povlacili Nemci iz Splita. Zbog velikog broja PT mina koje je neprijatel postavio na tom prevcu, jedinice S. grupe kasne i neprijatelj se povlaci na liniju Solin - Kastel Sucurac. Ipak uz sadejstvo 3. Prekomorske brigade ova linija je u toku dana probijena, pa se tokom 27. oktobra nastavlja prodor i oslobadjaj Divulje. Za gonjenje neprijatelja pravcem Divulje - Trogir odredjena je grupa od 4 tenka, i koji su se odvojili od pesadije i ujutro izbili u selo Borje, gde je nakon krace borbe sa nemackom zastitnicom izgubljen jedan tenk. Prve borbe su donela iskustva, a veliki problem su bile masovno mimirane i zaprecene komunikacije koje su onemogucavale pracenje pesadije u korak. Buduci da se zbog konfiguracije terena, nije mogao vrsiti obuhvat, nastupalo se frontalno duz komunikacija, pa je neprijatelj relativno lako organizovao PT odbranu. Sledila je operacija oslobadjanja Sibenika, u kojoj je S. grupa uzela ucesca od 2. novembra. Tenkovi su narocito bilo koncetrisani u rejonu oko Konjevrta, gde su vodjene zestoke borbe, pri cemu je izmedju ostaloga izgubljena 4 tenka, pre svega zbog loseg sadejstva pesadije.
    Od 25 . novembra zapoceta je operacija zauzimanja Knina. Teren na kjem su planirane operacije je bio samo delimicno tenkprohodan, pa su tenkovski bataljoni S. grupe dodeljeni raznim jedinicama za podrsku pesadiji, a ne za predvodjenje napada. Bilo je planirano pojavljivanje tenkova na vize pravaca, zarad razvlacenja neprijateljskih PT sredstava na sto sirem frontu. I pored svega u prvoj fazi operacija osvajanja Knina, izgubljena su 2 tenka, 1 OA i jedan tenk je ostecen. Gubici su pre svega bili od PT mina, a nemacke jedinice su odlicno organizovale PT odbranu, a usitnjavanje tenkovskih jedinica nije imalo efekta. U borbama od 1. decembra taktika je promenjena i koriscena je veca koncetracija borbenih vozila, tako da je 1.dalmatinskoj brigadi pridodato 10 tenkova, 6 OA, 4 PT topa 57mm. U toku noci 2. jedinice su prodrle u grad, a borbe su vodjene do 4 decembra, kada su i razbijene poslednje grupe neprijatelja. Tenkovi S. grupe su dali veliki doprinos Kninskoj operaciji, a uoceni nedostaci su bili: Lose sadejstvo pesadije, pojedini borci su izbegavali blizinu tenka, jer je ''privlacio'' nep. vatru, lose organizovana i sprovedena radio komunikacija. U ovoj operaciji S. grupa je imala 4 tenka i 1 OA unisteno i 4 tenka i 2 OA ostecena.
    Juzna grupa: Se nalazila na Visu i vrsene su pripreme za iskrcavanje u Dubrovnik. U njen sastav su usli 1.tenkovski bataljon i polivina treceg, ceta okl. automobila, polovina inz. bataljona, polovine sanitetske cete i pozadine. U sastavu je bilo 25 tenkova, 12 OA i 35 razlicitih vozila. Juzna grupa se 3. novembra iskrcala u dubrovackoj luci, sa zadatkom podrske 2. korpusa u oslobodjenju Hercegovine. Drgi esalon ove grupe iskrcan je 6 dana kasnije. Na osnovu procene terena i neprijatelja formirane su mesovite cete od 7 tenkova i 3 OA. U rezervi, pri stabu grupe zadrzana su 4 tenka i 1 OA. Posto je pocetkom oktobra 144 ulaskom Crvene Armije u istocnu Srbiju, ubrzo presecen Vardarsko-moravski komunikacijski pravac, odsecena Nemacka E grupa armija, predpostavljalo se da ce se deo jedinica povlaciti preko Crne Gore i Dalmacije. Jedinice NOVJ, u tom periodu vrse snazan pritisak dolinom Neretve, pocetkom oktobra zauzeta je Bileca i Trebinje. Komanda nemacke 2. oklopne armije donosi odluku o napustanju obalskog podrucja, sa namerom formiranja nove odbrambene linije, cija bi osnova pocivala na Mostaru i Kninu.
    Vatreno krstenje J. grupe je bilo 12. novembra, kada je angazovan deo snaga 3.tenkovskog bataljona. Jedan tenkovski vod je upucen nocu 12/13. novembra u podrsci pesadijskim jedinicama koje su za cilj imale osvajanje mesta Buna i mosta preko istoimene reke, koji su zapravo predstavljali prvu liniju odbrane Mostara. Neiskustvo u nocnim borbama je brzo doslo do izrazaja: Jedan tenk se preturio, a jedan zaglavio. Buduci i da je pesadijski napad imao ograniceni uspeh, napad je ubrzo postao ogorcena borba za spasavanje tenkova, kako ne bi postali plen Nemaca. U zoru su, posle velikih napora, izvucena 2 ostecena tenka, uz pomoc treceg, ispravnog. Iz ovog uporista je neprijatelj izveo ispad 5. decembra prema s.Damjanovici i prema Stocu, ugrozivsi i tamosnju bolnicu. U kontranapadu angazovana je tenkovska ceta, koja je se nakon potiskivanja nem. jedinica odvojila od pesadija i upala u zasedu, izgubivsi 1 tenk. Neiskustvo u nocnim borbama i koordinaciji sa pesadijom i dalje je uzimalo danak. U napadu na uporiste iz spoljnjeg prstena odbrane Mostara, Siroki Brijeg nocu 28. novembra angazovano je 3 tenka i 3 OA. Uobicajena greska je ponovljena; Oklopna kolona se odvojila od pesadije i zaustavila se na ulazu u S. Brijeg kod prvih zicanih prepreka, da saceka pesadiju. Ne znajuci kolona je usla u zonu dejstav PT topa i ubrzo je jedan tenk zapaljen, a vozac je poginuo. Vatrena buktinja je osvetljvala okolno zemljiste i tenkove koji su dosli pod udar neprijatelja, te je usledilo povlacenje.
Takodje prerani napad, bez izvidjanja terena, je imao svoju cenu, kod Derenovika u sirem podrucju Nevesinja 30 .novembra. Dva tenka i 1 OA su se sukobili sa nep. zastitnicom od 2 tanka (verovatno T-34 ili Pz IV) i 4 Fiata, koji su bili podrzani PT topovima 37mm. U neravnopravnoj borbi izgubljen je jedan tenk, a OA ostecen,   aneprijatelju je unisten jedan tenk Fiat. Nemacke snage su cesto preduzimale ispade, sa osnove spoljasnje linije odbrane Mostara u koji su ulazila mesta Nevesinje - Buna - Citluk- Siroki Brijeg. U kontranapadu nakon Nemackog ispada kod Citluka 19. decembra angazovana su  3 tenka i 2 OA J. grupe. Ovoga puta greske nije bilo, tenkovi su praceni pesadijom uz stalnu art. podrsku. Ovaj kotranapad je bio jako uspesan te je kasnije uziman kao primer dobrog sadejstva.
Nadogradjeni nemacki PT top 75mm, ns oklopnom telu tenka Stjuart
 

1945.Tokom januara iz pravca Mostara prema Capljini  prodrla je nemacka 369. Legionarska i 9. ustaska divizija. J. grupa je tokom ovih borbi dobila zadatak obezbedjenja mosta  preko Neretve u Capljini, za sta je upuceno 6 tenka i 4 OA. Dva tenka su zadrzana pored mosta, a ostatak u rezervi. Januara 29. razvile su se teske borbe, koje su vodjene i samoj Capljini, jer su u toku noci Ustaske jedinice prodrle u grad. Tenkovi i ostale jedinice su potisnute prema mostu, koji je i bio glavni cilj napada. U toku dana u grad prodire i pojacanje od tri tenka i probija se prema mostu. Sledi protivnapad partizanskih jedinica preko mosta, ali kao u filmu, prvi tenk biva unisten na sredini mosta od nemackog PT topa sa druge strane. Drugi tenk staje usled kvara, te je most postao zakrcen za dalji proboj. Kasnije oko 21. casa Neci su porusili most sa oba tenka koji su ostali na njemu. U naredna dva dana NOVJ je uspela da povrati Capljinu. Isticano je da je ucinjena greska da tenkovi nisu zadrzani u neposrednoj odbrani mosta do pristizanja pojacanja, vec u nejasnoj situaciji korisceni i za protivnapade, narocito preko mosta. U proteklom periodu J. grupa je bila zapravo takticka rezerva 29. divizije i bila je podeljena u dva dela. Obicno je koristena po delovima / vodovima, koji su postepeno uvodjeni u borbu. Propusteno je da se vecom koncetracijom neprijatelju nanesu veci gubici. Pravi izazov je tek predstojao, jer je uveliko planirano oslobadjanje Mostara. Po planu operacije za dejstva prema Mostaru pored J. Grupe, koja je vec bila u tom podrucju, upucena je i S. grupa, koja se posle kninske operacije sredjivala na prostoru Sibenik-Drnis-Skradin. U predstojecem napadu S. grupa je odredjena za napad na Siroki Brijeg. Napad je zapocet 6. februara, da bi opsti napad zapoceo sutradan, i u  16 casova mesto je oslobodjeno. U skladu sa stecenim iskustvom oklopna vozila nisu vise koriscena samostalno, vec su OA davali neposrednu art. podrsku sa 1000-1200m, a tenkovi su iskorisceni za podrsku pesadiji. U ovoj borbi S. grupa je imala 8 mrtva i 22 ranjena borca i 5 ostecenih tenkova. Narednih nekoliko dana grupa je provela u sredjivanju i popuni, da bi podrzavala jedinice NOVJ u opstem napadu na Mostar, koji je zapoceo ujutro 13. februara. Tenkovi S. grupe su zbog tesko prohodnog i miniranog terena, mahom dejstvovalu u zahvatu komunikacija. Ostvareno je i tesno sadejstvo sa pratecom inzinjerijom. Do kraja dana zauzeta su uporista na pravcu S. Brijeg - Mostar. Ujutro, 14. februara zapocet je napad i na sam grad. Tenkovi S. grupe se preko kamenitog i strmog terena spustaju u selo Ilici, pravcem koji je za neprijatelja bio neocekivan. U tri kolone tenkovi se upucuju prema mostovima na Neretvi, da bi ih zauzeli pre rusenja. Sa po dva clana posade - dobrovoljcima i nesto pesadije tenkovi punom brzinom prelaze mostove. Ubrzo pristizu i ostale jedinice i razvijaju se ulicne borbe.

     J. grupa je u operaciji osvajanja Mostara, podeljena na dva dela. Jedan batljon je nadirao pravcem Buna- Mostar, drugi Nevesinje - Mostar. Jedinice cu na pravcu Nevesinje - Mostar 14. februra sporo napredovale, preko miniranog i zarusenog puta. Nisu na vreme izbile u rejon Mostarskog polja, sto je neprijatelju omogucilo uredno povlacenje. Na pravcu Buna - Mostra napredovanje je ostvreno tek nakon zauzimanja sela Blagaj i ojacanja mosta da bi mogli proci tenkovi. Pre podne 15. februara, od jedinica Prve tenkovske brigade bila je aktivna samo jedna ceta koja je imala uspeha u gonjenju neprijatelja na pravcu Mostar - Bijelo Polje, pri cemu je zaplenila veci broj kamiona. Interesantno je da su u jednoj garazi pronadjena tri tenka, koja su ranije Ustase kod Capljine zaplenili od J. grupe. Nakon popravke tenkovi su vraceni u jedinice. U ovoj operaciji jedan tenk je unisten, a pet osteceno. Prvi put od iskrcavanja na kopno Prva tenkovska je bila na okupu.
     Ubrzo je Prva brigada upucena u Sibenik i reorganizovana. Formiran je i 4. tenkovski bataljon od 1/2 nekadasnjeg 3. bataljona S. grupe. Ocekivana je i  pouna od saveznika. Doneta je odluka da bataljon okl. automobila ne formira ponovo, vec da ova vozila ostanu u okviru t. bataljona. Inzinjerijski bataljon je motorizovan. Mehanicarska radionica koja je bila smestena u fabrici za liveno gvozdje, karbid i vestacko djubrvo u tom periodu je velikim zalaganjem uspela da na ostecene tenkove ugradi PT topove od 75mm, cetvorocevne topove od 20mm ili minobacac. Brigad koja je bila razmestena na prostoru Sibenika, Skradina i Drnisa je nakon formiranja 4. Armije usla u njen sastav. Vrsene su pripreme za buducu Licko - Primorsku operaciju, ciji je osnovni cilj bio zauzimanje Bihaca.
     Pripreme za ovu operaciju su dovrsene polovinom marta, te je za pocetak operacija odredjen 20. mart. Prva tenkovska je podeljena na dve grupe: 2. i 4. tenkovski bataljon su podrzavali jedinice na operacijskom pravcu levo od Pljesevice, a 1. i 3 . desni pravac, koji je vodio prema Bihacu. Prvog dana operacije, bataljoni su ispunili sve zadatke i uspesno su probijene neprijateljske linije. Narednog dana, 21. marta, zauzeto je  mesto Nebljusi uz pomoc 1. i 3. bataljona, kao i Korenica, u sadejstvu 2. i 4. Sutradan 22. marta vodjene su borbe za Drenovacu i Zeljeznu Glavu, gde je zbog nepodesnog terena upotrebljen samo jedan vod tenkova. Nakon napustanja Drenovace, neprijatelj se povlaci u Bihac. Put koji je vodio prema ovom gradu bio je porusen i miniran. Da ne bi cekao popravku puta, doneta je smela odluka da se 3. bataljon, preko sela Meljinovo - Lohovo - Reljica Draga, uputi za napad na Ripac. Manevar je na momente vodio i preko terena sa 75 nagiba, pa su tenkovi bez municije, goriva i posada lagano spustani uz pomoc celicnih sajli. Na vecini tenkova su tokom spustanja spale gusenice. Nakon spustanja u s. Reljica - draga, tenkovi su imali prohodam put prema Bihacu. Tokom popodneva 24. marta, jedinice NOVJ , kao i 1. i 3. bataljon podilaze Bihacu, a zatim i ulaze u grad. Tokom neuspelog pokusaja prelaska mosta preko Une, koji je vodio u istocni deo grada unistena su i dva oklopna automobila. Istocni deo Bihaca zauzet je tek 28. marta, a tenkovski bataljoni su mnogo ranije povuceni van grada. Neprijatelj je pokusao deblokiranje opkoljenih jedinica protivnapadom iz pravca Karlovac - Slunj i B. Krupa - Ostrozac. Na prvcu Slunja upucen je izmedju ostalih jedinica i 1.tb, a na pravcu iz Ostrozca 3tb. Prilikom ponovljenog napada na selo Brekavica 28. marta 3. bataljon je za kratko vreme izgubio tri tenka uz jedan ostecen, jer su tokom noci u selo dovuceni PT topovi. Tokom Licko - Primorske operacije 1.Tenkovska brigada je imala 25 mrtvih, 40 ranjenih i jednog nestalog vojnika. Unisteno je 8 tenkova, 2 OA , a 7 tenkova je osteceno. Isticano je dobro sadejstvo sa pesadijom 19. i 26. divizije, a slabije sa jedinicama 4.korpusa, kada su i nastali najveci gubici (kod s. Brekovica i s. Rakovice, skupa 5 tenkova). I dalje je bio istaknut problem da brigada nije imala svoju pesadiju, pa cesto pripadnici inzinjerijskog bataljona neposredno pretili tenkove.
     Ubrzo je 1.tenkovska uvedena u borbe za oslobodjenje Gospica, koji je i osvojen 5. aprila, a 9. aprila osvojen je i Senj, nakon obimnih operacija pri cemu su skoro u potpunosti unistene 11.hrvatska i 392. nemacka divizija.
     Tokom 13. aprila u 6 casova zapocet je napad na Tounj, koj je nakon pada Ogulina i Josipdola, predstavljao znacajnu tacku. Podrsku 1. i 3. brigadi 34. divizije koja je napadala cinio je 2.tenkovski bataljon sa svoje dve tenkovske cete. Tenkovska ceta na pravcu Prve brigade izbila je ispred mosta u blizini Tounja. Most je bio snazno branjen, a odbrana je bila pojacana i tenkovima ''Panter'' (ili verovatnije sa T-34, koje su Nemci rado koristili nakon zarobljavanja). U oba slucaja Stujarti nisu mogli parirati ni svojim topovima ni oklopom. Na direktni duel odvazava se Josip Begus, koji se vec proslavio svojom preciznoscu na topu 57mm oklopnog automobila. Panter je prvi opalio i granata pada blizu oklopnog automobila, a zatim je Avgust ispalio tri granate, pri cemu je od trece Panter eksplodirao. Kasnije je utvrdjeno da je vec prva granata pogodila cev topa nemackog tenka.  Na drugom pravcu Mikasinovic - Tounj,  je nastupala 3. brigada sa jednom tenkovskom cetom. Tri tenka iz kolone prelazi most na ulazu u Tounj, ali kada je naisao cetvrti most se rusi, cime je ceta bila podeljena na dva dela. Iako su tenkovski vod i jedinice 3. brigade koje su upale u Tounj, bile potisnute, mesto je osvojeno do 17.30h istog dana. Iako je u mestu bilo jos nekoliko neprijateljskih tenkova, nisu se istakli u borbi, sem prilikom povlacenja prema Dubravama.
     Pred pocetak Rijecke operacije 1. tenkovska se po bataljonima nalazila: 1. i 2.tb i PT divizion u rejonu s. Josipdol, 3.tb u rejonu Brlog, 4.tb je sa jedinicima 19. divizije gonio neprijateljske jedinice prema Rijeci, inzinjerijski bat. u rejonu Bribir i komanda u Otoccu. Od 21. aprila pa do kraja meseca na polozajima Sneznik - Klana - Rijeke vodjene su teske borbe. Bataljoni Prve tenkovske su podcinjeni pesadijskim divizijama, kje su ih dodeljivale svojim brigadama na najvaznijim pravcima nastupanja. Tenkovi su upotrebljeni za neposrednu podrsku pesadiji, a planinsko zemljiste je pokret ogranicavalo samo na dobre komunikacije i u zahvatu puteva. Veliki doprinos je bio unistavanje bunkera i objekata stalne fortifikacije kojih je bilo dosta na ovom podrucju. Dana 26. aprila 2. i 4.tb su pravcem Kamenjak-Mrzle Vodice-Gerovo-Cabar-Prezid upuceni u sastav 20. Divizije. Ova divizija je imala zadatak da dovrsi opkoljavanje snaga nemackog 97. korpusa, koji je cvrsto drzao utvrdjenu liniju Sneznik - Rijeka, zatvarajuci pravac prema Trstu, koji je i bio konacni zeljeni cilj. Prvi i treci bataljon ostaju na rijeckom frontu za sadejstvo pesadiji i vezivanje nep. snaga. U toku 28. aprila tokom borbi za Ilirsku Bistricu, 2.tb se sukobio sa tenkovima T34, pri cemu je jedan unisten PT topom 75mm, koji je bio montiran na oklopno telo Stjuarta. Cetvrti bataljon je izmedju ostaloga ucestvovao i u oslobadjanju Postojne, pri cemu su izgubljena tri tenka. Zuzimanjem Postojne, 20. divizija je izvrsila proboj glavne odbrambene linije u sistemu odbrane neprijatelja. Kako su time stvoreni povoljni uslovi za dalja dejstva u pozadinu neprijatelja, 28. aprila doneta je odluka da se ova divizija usmeri na Trst. Za izvrenje ovog zadatka formirana je borbena grupa od jedinica 1. tenkovske brigade i motorizovane pesadije i artiljerije 20. divizije. Ova grupa podeljena u dve kolone naredna dva dana nadire prema Trstu oslobadjajuci usputna mesta.U 6.30h 1. maja 2.tb i jedinice 10. brigade prodiru u grad. Razvile su se ulicne borbe, a veci deo neprijateljskih snaga se povukao u kasrnu i sudnicu oko kojih su vodjene teske borbe do popodneva 3 maja.
    Zauzimanjem Trsta i izbajanjem na reku Socu stvoreni su uslovi za unistenje okruzenih neprijateljskih snaga. Ipak okruzeni nemacki 97. korpus i dalje je predstavljao kompaktnu celinu, i snazno se branio, nadajuci se predaji anglo-americkim snagama., koje su brzo nadirale prema severu Italije nakon kapitulacije tamosnjih nemackih jedinica. Preuzeto je stezanje obruca, a u borbama koje su usledile, od jedinica se 1. tenkovske posebno se istakao njen 1. bataljon u odbrani Ilirske Bistrice, preko koje se pokusavao izvuci 97. korpus i mnogobrojne kvinsliske jedinice. Snage prvog bataljona spale su na tri tenka i dva oklopna automobila. Cetvrtog maja, iz Trsta pristizu 2. i 4. bataljona, a napadi i kontranapadi su se smenjivali sve do 7. maja, ujutro kada su ostaci nemackih jedinica kapitulirali. Treci bataljon ove brigade u sastavu motorizovanog odreda IV armije je usao u Korusku, pa se 14-15 maja nasao na prostoru Klagenfurta (Celovca) i Filaha (Beljaka).
    Sa obzirom na borbeni put i rezultate moze se reci da je 1.Tenkovska brigada, oklopna jedinica sa najvecim uspehom na tadasnjim prostorima Jugoslavije. Osnovno oruzje bio je laki tenk Stjuart, verzija A3 i A5. Prednosti ovog tenka su vesto koriscene: pokretljivost i solidna vatrena moc. Mane kao sto je slab oklop i slaba probojnost topa minimizirane su pravilnim koriscenjem zemljista i zaklona, kao i uvodjenjem oklopnih automobila i PT topova u borbeni poredak koji su imali vecu probojnost oklopa. Buduci da je borbeni put mahom isao preko brdsko-planinskog zemljista, zapravo ovaj model je bio dobar izbor. Jedan od nedostataka je bio i benzinski motor, sto je uslovilo veliku zapaljivost vozila. Delimicno unistena vozila nisu rashodovana, vec su koriscena za ugradnju PT. i PA topova. Brigada u svome sastavu nije imala motorizovanu pesadiju, sto je posebno dolazilo do izrazaja tokom Mostarske operacije. Dodeljivanje pesadije iz drugih jedinica, koja nije navikla na sadejstvo sa tenkovima, mala je kada dalo dobrih rezultata. Tenkovi su korisceni za neposredno pracenje pesadije, i tek je u zavrsnim operacijama koriscena  mogucnost dubokog prodora u pozadinu neprijatelja. Oklopni automobili AEC, sa topom 57mm, nisu korisceni za izvidjanje vec, prakticno, za podrsku tenkovima. Buduci da su imali snazniji top cesto su korisceni za neutralisanje tenkova i snaznijih bunkera. Na borbenom putu od Visa do Trsta brigada je imala unistena 33 tenka i 5 oklopnih automobila, ostecen 31 tenk i 2 okl. automobila, uz 93 poginula clanova posade i 195 ranjenih. Tokom borbenih dejstava brigada je samo jednom dopunjena novim vozilima. U martu 1945. fotmacija 1.tenkovske brigade je bila ovakva:
Ratni put Prve tenkovske brigade: 1tbr-rptu.JPG (132601 bytes)

 

     Prema odluci Drzavnog komiteta odbrane SSSR-a, od 7 septembra 1944.g., predvidjeno je da se izmedju ostaloga NOVJ, isporuci i jedna kompletna tenkovska brigada, po formaciji Crvene armije. Nakon iskrcavanja ljudstva i sredstava 1.Tenkovske brigade na Vis, iz sastava je izdvojeno oko 600 pripadnika za formiranje Druge tenkovske brigade. Oni su 15 ili 16. septembra avionima iz Barija prebaceni u Vinucu u Ukrajini. Posle nekoliko dana pristigla je i druga grupa. Obe grupe su objedinjene i preko Kijeva i Moskve upucene u Kolomnu, istocno od Moskve. U tom mestu je bio i veliki zarobljenicki logor, u kome je bilo dosta ljudi sa prostora Jugoslavije, a koji su ratovali pod nemackom komandom. Mnogi su bili zainteresovani za prelazak na drugu stranu, te je tako izdvojeno jos oko 400 ljudi i objedinjeno sa grupom iz 1.tenkovske, te su svi zajedno upuceni na poligon kod sela Tesnicko, blizu Tule. Odmah pop pristizanju grupe, zapoceta je i obuka, (6.oktobra) za sta je dodeljeno 16 remontovanih T-34 . Formirani su bataljoni i samostalne cete za specijalnosti (vozaci, nisandzije..) Planirano vreme obuke trebalo je biti oko 5 meseci. Prva tri meseca izvodjena je invidualna obuka, u cetvrtom sa posadama i bojevim gadjanjima i u petom mesecu na nivou voda i cete. Svi oficiri i instruktori za izvodjenje obuke bili su pripadnici Crvene Armije. Posebna pogodnost bila je cinjenica da je jedan broj ljudi vec zavrsio obuku na tenkovima M3 Stjuart, te je sa njima vrsena samo doobuka. Uslovi izvodjenja obuke bili su teski. Radilo se na temperaturama od -20 pa i do -40 stepena. Vreme za izvodjenje obuke je bilo osam sati, ali radilo se i duze. Znacajan deo obuke su cinile stojeve radnje, sa i bez oruzja. Svi vojnici su dobili propisanu zimsku uniformu Crvene Armije, a spavalo se u zemunicama iskopanim u zemlji. Obuka se neocekivano produzila tokom cele zime u najtezim uslovima. Zatim se cekalo na popunu tehnikom, pa je ova brigada uzela ucesca samo u zavrsnim operacijama za oslobodjenje zemlje. Konacno, dobijeni su novi tenkovi i ostala potrebna oprema predvidjena formacijom.
.....Osmog marta 1945. postala je operativna 2.Tenkovska brigada sa komandatom majorom Vojom Radicem na celu. Nova brigada je bila opremljena kao i bilo koja ruska tenkovska brigada iz tog perioda. Brigadu su cinila tri tenkovska bataljona, sa po dve cete. Svaka ceta je imala po tri voda sa po tri tenka. Komandir cete je imao svoj tenk, kao i komandir bataljona. Komanda brigade je imala 2 tenka, pa je skupa bilo 65 tenkova T-34, sa topom od 85mm. U sastva brigade ulazio je i motodesantni bataljon (koji se formirao u Jugoslaviji), namenjen za tesno sadejstvo sa tenkovima. Najedan tenkovski bataljon, dolazila je po jedna motodesantna ceta, koja se uglavnom prevozila na tenkovima. Osnovno oruzje ovih ceta su bili automati Spagin 7,62mm. Pri komandi brigade bila je i preteca ceta, izvidjacki vod, PA ceta sa mitraljezima 12,7mm, tehnicka ceta i sanitetski vod. Sem ovoga svaki tenkovski bataljon je imao i svoj vod za popunu municijom, gorivom, popravku i odrzavanje, te je mogao biti samostalan u borbenim dejstvima. Skupa u sastav brigade je uslo 872 coveka, 65 tenkova T-34, 3 oklopna automobila BA-64, 30 kamiona i 12 motocikala. Brigada je bila popunjena sa trostrukim borbenim kompletom artiljerijske municije i nafte i ostalim potrebama.
   Polovinom marta 2.tenkovska krece kuci, ukrcana na cetiri voza krece se od Tule do Ploestija. Nakon pretovara mars ruta je Dobrudza - Sofija - Dimitrovgrad - Nis. Dvadeset sestog marta stize u Beograd i razmesta se u Topciderskom parku. Tu se vrsi dopunska obuka sa motodesantnim bataljonom, koji je ranije formiran u Erdeviku. Brigada je dopunjena 2 borbena kompleta municije i tri punjenja gorivom. Zadatak Druge tenkovske bio je proboj sremskog fronta.
     Sremski front nastao je jeseni 1944. god. Imao je veliki znacaj, kako za JA tako i za neprijateljske snage. Upornim drzanjem linija ovog fronta omogucavano je povlcaenje nemackih i drugih nep. jedinica sa prostora Bosne i Hercegovine, te jedinica ciji je put izvlacenja iz Grcke vodio preko tih terena. Iako relativno isturen u odnosu na front u Madjarskoj, nemacke jedinice su se uporno branile, trpeci velike i nanoseci jos vece gubitke novoformiranim i neiskusnim jedinicama sa prostora Srbije. Za neprijatelja, u dubuni fronta najbitniji su bili saobracajni cvorovi u Vinkovcima i Slavonskom Brodu. Teziste odbrane bilo je na pravcu Sid - Vinkovci.   Planom Generalstaba JA, proboj fronta trebala je ostvariti 1.Armija sa glavninom 2.tenkovske brigade. Pomocni napad je planiran preko Brckog, u sadejstvu sa 3.Armijom i manjim delom 2.tenkovske, sa zadatkom nadiranja pravcem Zupanja - Vinkovci i odsecanjem nep. snaga na prvim linijama fronta.  Planirani glavni pravc proboja s.Bapska - s.Lovska - s.Negoslavci bio je sirine oko 3km. Druga tenkovska (bez 2.tb) je po delovima privucena frontu do 7. aprila, kada je prikupljena u ocekujucem rejonu oko s.Erdevik. Drugi bataljon, bez jedne cete je rekom Savom upucen u Sabac, a zatim pravcem Sabac - Zvornik - Bijeljina, ukljucen u sastav Juzne operativne grupe. Jedna ceta 2.tb ostala je u Beogradu, po komandom Vrhovnog staba. Buduci da je do pocetka proboja bilo 5 dana, oni su iskorisceni za organizaciju napada, izvidjanje terene i sl. Tokom noci 11/12 aprila je izasla na polazni polozaj u sevcernom i severoistocnom delu sume Kalile. U 04.45h pocela je artiljerijska priprema proboja, iza koje su sledili snazni avio udari. U snaznom naletu 1.brigade 1.Proleterske divizije, koje je pratio 1.tb, ovojena su mesta Mohovo, Opatovac i oko 14.00h Sotin, a nadiranje je nastavljeno prema Vukovaru, koji je uvece oslobodjen, a prvi tb, je tu i zanocio. Tenkovima je potpomognuta i 3.brigada, koja vodila teske borbe severoistocno od Lovasa, a kasnije je usmerena prema Sotinu. U napad, nakon pada prve linije,  krenuo je i 3.tb, koji je predvodio napad 31.brigade. Ubrzo je osvojena druga i treca linija rovova. Do kraja dana prateci 31. brigadu, treci bataljon je ucestvovao u zauzimanju sela Tompojevce, Cakoce, Berak i Svinjarevci. Neprijatelj se tokom noci 12/13 aprila povukao, koncetrisuci se pre svega na odbranu Vinkovaca. Narednog jutra bataljoni Druge tenkovske nastavljaju pokret i bivaju usmereni na mesta Ceric i Nustar. Oba mesta su bila solidno utvrdjena, sa mnogobrojnim minskim poljima. Napad na Ceric je predvodila 31. brigada, a na Nustar 4.brigada 21.Divizija. Oko13.00h oba mesta, su uz pomoc tenkova Druge brigade osvojena. Kako je u rejon Vinkovca pristigla i 48.divizija, zapocinje napad i na ovaj grad. Prvi tenkovski bataljon je dodeljen 48., a treci 21. diviziji. Nakon zestokih borbi, oko 18.00h grad je oslobodjen. Po planu osvajanje Vinkovaca ocekivalo se tek treceg dana, a ne krajem drugog. Usled brzog prodora u pozadinu, beprijatelj je bio prinudjen da povlaci snage sa celog fronta. Veliki doprinos brzom prodoru je dala i 2. tenkovska brigada, ali je to imalo i svoju cenu: Prvog dana unisteno je 7 tenkova (2 teze i 5 lakse ostecenih), a jos 2 su izgubljena u borbi za Vinkovce. Unisten je i jedan oklopni automobil. Narocite velike gubitke je imala motodesantna pesadija, u dve cete iz stroja je izbaceno 70 boraca, mahom poginulih. Ovome je doprinelo naredjenje da se pesadija nalazi na tenkovima sve do upada u neprijateljski raspored, sto je rezultovalo da su citavi desanti zbrisani masovnom vatrom odbrane. Uoceno je da je pravilnije da pesadija napusti tenkove u fazi podilazenja cilju, odmah nakom prelaska vlastitih linija. Nije vodjeno dovoljno racuna ni o obelezenim prolazima kroz minska polja, pa su dva tenka skrenula i bila ostecena minama. Sadejstvo i veza sa pratecom pesadijom je takodje bila losa, pa je na primer jedan vod treceg bataljona nakon proboja odbrane pogresno skrenuo prema s.Tovarniku. Bez zastite pesadije naisao je PT topove, te jedan tenk unisten, a dva ostecena.
Kolona 2.tenkovske brigade
Druga tenkovska u gonjenju neprijatelja kroz Srem

 

     Drugi tenkovski bataljon je odmah nakon iskrcavanja u Sabcu, nastavio prema Zvorniku. Na prelazak preko Drine ova jedinica je cekala od 1 do 7. aprila, dok nisu izradjene potrebne skele za prevoz. Prelaz je konacno obavljen 7 aprila, na skelskom prelazu 2km od Koviljace. Skele je prevlacilo po 30 vojnika sa svake strane reke. Dalje je bataljon marsevao pravcem Kozluk - Bijeljina - Brcko, a ujutru 12. aprila  prebacen je preko Save. Nastupajuci sa pesadijskim jedinicama, bez veceg otpora ulaze u Zupanju istog dana. Sutradan 13. aprila 2.tb nastavlja gonjenje neprijatelja prema Slavonskom Brodu. Veci otpor pruzen je tek kod sela Gundinci. Ispred kolone tenkova je podignut u vazduh most ispred sela, a prostor oko mosta bio je miniran. Kanal je okruzivao veci deo sela i nije bilo pogodnog gaza za tenkove. Odlucuje se da se sacekaju jedinice 5.divizije, koje su pristizale. U toku veceri izveden je bezuspesan napad na selo Gundinci sa istocne strane. Bataljon pesadije, koji je predvodio napad, odredjena je podrska jednog voda tenkova. Ubrzo dva tenka su se zaglavila u kanalu, te je ostatak noci izgubljen u njihovom izvlacenju. Sutradan napad je obnovljen, a vod tenkova odredjen za podrsku, trebao je preci kanal na mestu porusenog mosta. Smatrajuci da je odbrana prvih kuca neutralisana, tenkovski vod se odvaja od pesadije i brzopleto upada u zasedu. Dva tenka su zapaljena iz PT bacaca, a treci je umalo izmakao njihovoj sudbini. Tek kada je pristigla pesadija osvojene su prve kuce u selu, koje su pretvorene u otporne tacke. Nocu 16/17 aprila 2tb. je povucen u sastav Druge brigade, koja je bila u Vinkovcima. Ujutro 17. aprila cela brigada upucena je prekoa Djakova za Pleternicu. U prethodnom periodu neprijatelj je na ovom podrucju koncetrisao znatne snage, ne znajuci za ovo stab 1.Proleterske divizije prema Pleternici uputio je samo jednu brugadu. Osamnaetog aprila u napadu na ovo mesto angazaovana su izmedju ostaloga i 1. 3.tb. Napad se sporo odvijao, a jedan tenj je unisten rucnim PT bacacima. Narednog dana, tek popodne je obnovljen napad uz podrsku jedne tenkovske cete. Borbe su trajale cele noci i mesto je definitivno zauzeto tek u 05.30h 20 aprila, kada prakticno vise nije bilo neporusenih kuca. Jedan tenk je unisten, i jedan ostecen. Dok su trajale borbe za Pleternicu, iz Slavonskog Broda uspela je da se povuce 7SS divizija.
    Nakon Pleternice 2.tb je pruzao vatrenu podrsku pesadijskim jedinicama u napadu na kotu 211.Plana, a 22, aprila po jedna ceta iz prvog i drugog bataljona podredjena je 21.Srpskoj diviziji, koju je zadrzavala zastitnica 22.nemacke divizije. Ove tenkovske cete naocito su bile efikasne u borbi kod sela Luzane. Iako je Druga tenkovska objedinjena nakon proboja Sremskog fronta u Vinkovcima, nije koriscena kao celina, vec najcesce po cetama. Ovome je doprinelo shvatanje da je neprijatelj razbijen i bez mogucnosti za snazniju odbranu. Tako nije iskoriscena puna  udarna i manevarska moc ove jedinice, a nemacke jedinice, koje su trebale biti odsecene, uspele su se povuci iz S. Broda.
    Nakon izbijanja Druge tenkovske na komunikaciju S. Brod - Batrina, nastali su povoljniji uslovi za upotrebu ove jedinice. Medjutim jedan tehnicki razlog primorao je citavu brigadu da van borbe bude od 23.aprila pa do 5.maja. Naime u tenkovima se nalazilo zimsko ulje predvidjeno za eksplotaciju na niskim temperaturama. Usled toplih dana u aprilu, motori tenkova su se naglo prgrejavali i postojala je velika mogucnost njihovog ostecenja ako se nastavi sa upotrebom. Kako ovo nije na vreme predvidjeno, a sve nabavke su isle preko udaljenih pozadinskih baza 3.ukrajinskog fronta u Madjarskoj, cela brigada morala je biti povucena iz daljih operacija. Pauza je iskoriscena za sredjivanje i popunu brigade. Pocetkom maja stigle su potrebne kolicine maziva i rezervnih delova i  5.maja, kada je ponovo bila spremna za borbu, brigada je imala  50 tenkova spremnih za borbu, 95 oficira, 82 podoficira i 939 vojnika. Prvi tenkovski bataljon je dan ranije upucen pravcem Oriovac - Okucani - Novska - Lipovljani u sastav 21.divizije. Sutradan 5.maja, glavnina tenkovske brigade je u vise esalona upucen u Lipovljane, a zatim je stiglo naredjenje za mars pravcem Banova Jaruga - s.Garesnica - Cazma - Dugo Selo. Uvece 6. maja prilikom pokusaja prelaska reke Ilove, srusio se improvizovani most zajedno sa tenkom T34 na njemu. Osteceni tenk je tokom noci izvucen iz reke, a popravka mosta je trajala do 04.00h. Oko 17h brigada je stigla u Cazmu, da bi sutradan  domarsevala u Dugo Selo. Tenkovska brigada je gotovo iz marsa uvedena u borbu, kao podrska 21.diviziji. Treci bataljon je pridruzen 4.brigadi i do 19 casova osvojeno je s.Cerje i podislo s.Kobiljak. Drugi bataljon je sa 31.brigadom nastupao pravcem Dugo Selo - Kraljevac - Sesvete, koje su bile osvojene do 21 cas. Prvi bataljon je zadrzan u rezervi, u Dugom Selu. U ovim borbama ostecen je samo jedan tenk iz PT topa 75mm, pri cemu je vozac poginuo. Sutradan u 04.h Druga tenkovska brigada upucuje se na Zagreb, u koji je usla bez vecih problema, putem koji je bio zakrcen napustenim vozilima i naoruzanjem. Nakon defilea kroz Zagreb glavnina brigade je upucena u s.Vrapce, a 2.tb sa jednom moto-desantnom cetom u kasarnama u Ilici. Iako je grad zvanicno bio oslobodjen jos uvuk su u njemu vodjene manje borbe, pa je jedna tenkovska ceta drugog bataljona upucena prema Sestinu. Iako su Ustaske jedinice brzo odbacene, motopesadija je pretrpela velike gubitke, jer nije na vreme napustila tenkove. Vec sutradan brigada je bez 3.tb, koji je ostao u rezervi, upucena na gonjenje neprijatelja putem Zagreb - Brezice -Celje. Vecih borbi na ovom pravcu nije bilo, jer je u neprijateljskim redovima vladalo opste rasulo i predaja. Iz Celja brigada je upucena u Ljubljanu, gde joj se pridruzuje i 3.tb. Naredjenjem staba 1.tenkovske armije (koja je tek formirana sa general-lajtantom Petrom Drapsinom na celu) brigada je upucena u Trst, gde se srece sa pripadnicima 1.Tenkovske brigade.
Druga tenkovska brigada u Zagrebu

 

Za Drugu tenkovsku brigadu karakteristicno je da je uzela ucesce samo u zavrsnim operacijama. Najznacajnija uloga je ecesce u proboju Sremskog fronta, gde je predstavljala najmocniju jedinicu u zoni provoja fronta. Upotrebljena je iskljucivo za podrsku pesadije, usled nedovoljnog broja tenkova koji bi ekplotisali proboj i prodirali duboko u pozadinu. Kao celina brigada je koriscena samo pri operaciji oslobadjanja Zagreba. U toku relativno kratkog perioda ratne opotrebe, nije se sukobljavala sa nemackim tenkovima, koji su na Sremskom frontu imali samo jednu cetu tenkova Hockis i Fiat, kojima i nisu pokusali da se suprostave mocnijim T-34.Na ratnom putu izgubljeno je 14 tenkova i  1 oklp. automobil, pored 9 ostecenih tenkova.
Ratni put Druge tenkovske brigade: 2tbr-rput.JPG (83069 bytes)

 

    Pocetkom marta 1945 ponovo je aktiviran u s.Stare Zage tenkovski odred NOV i PO Slovenije. U borbama za Semic 29.marta ucestvovala su tri tenka, kada je jedan unisten dejstvom rucnog PT bacaca. Cetvrtog aprila par tenkova iz odreda podrzavalo je napad na Podturn. Zatim je ovaj odred ucestvovao u gonjenju neprijatelja, da bi 9.maja usao u Ljubljanu. Ovaj odred je nesto kasnije usao u sastav novoformirane 3.tenkovske brigade.
Pripadnici tenkovskog odreda Slovenije

 

    Aprila 22, zapoceo je i napad na Banja Luku, a taj zadatak je poveren 10.Krajiskoj diviziji i tenkovskoj ceti ''Lazo Marin'' Napad je poceo u vecernjim casovima, a tenkovska ceta je dejstvovala prema Gornjem Seheru. Ustaske jedinice, koje su branile grad, brzo su odbacene i  tenkovska ceta i 17.brigada, prelaze r.Suturliju. Do jutra 23.aprila grad je oslobodjen. Tenkovska ceta nije imala gubitaka, pre svega zbog pravilno izabranog pravca prodora i dobrog sadejstva pesadije. Posle oslobodjenja Banja Luke ceta je upucena u Zgreb, ali nije stigla da uzme ucesce u borbama. Usla je u sastav 4.tenkovske brigade u Kranju krajem maja 1945. godine.
    Tokom rata je od zarobljenih tenkova formirano je do 1944 god. dva tenkovska bataljona, jedan tenkovski odred i tenkovska ceta pri Vrhovnom stabu. God. 1941 raspolagalo se sa 8, 1942 sa 15, 1943 sa 43 i 1944 sa 78 tenkova i tanketa. Prva veca oklopna formacija formira se jula 1944 god u Italiji.  Marta1945 god formira se Druga tenkovska brigada. Smatra se da je tokom Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije 928 neprijateljskih tenkova unisteno ili zaplenjeno.                  
 

Galerija I: Tenkovi Drugog  Svetskog  rata

Galerija II: Prva tenkovska brigada
Galerija III: Oklop i partizani
 

U izradi ove strane koriscene su informacije i fotografije iz/sa;

 

Pocetna  strana

                       

Srpski oklop - forum