Tanketa FIAT-Ansaldo, partizanska junakinja

 

fiat-1.jpg (43892 bytes)
 

     Prvu ratnu zimu, italijanske okupacione snage u Lici, docekale su nespremne. Niske temperature, veliki snezni nanosi, ustanicka dejstva, neodgovarajuca oprema su samo deo uslova koji su doveli do vise izdvojenih i potpuno blokiranih garnizona. U najtezem polozaju nalazio se italijanski garnizon u Korenici, koji je bio potpuno odsecen. Tokom vise pokusaja proboja do opkoljenog garnizona Italijani su pretrpeli velike gubitke. U samoj Korenici situacija se brzo usloznjavala: Partizani su prekinuli vodovod, osvojena je bolnica, vodile su se ulicne borbe, a jedina opskrba je stizala iz vazduha. Komanda Druge italijanske armije donosi odluku o novoj operaciji, ali sa takvim snagama da je uspeh izvestan. Komanda 5. korpusa 22. januara 1942. razvija kolonu sa preko hiljadu vojnika, koji imaju artiljerijsku i avijacijsku podrsku. U koloni je vise stotina saonica sa ratnim meterijalom za izolovani garnizon. Na celu kolone je odred lakih tenkova (tanketa), zatim pesadija, baterija brdske artiljerije i zatim sledi duga kolona saonica. Bokove stite skijaske patrole. Izabrani pravac proboja je Perusic - Licki Osik - Siroka Kula, preko Ljubova prema Krbavi. Kljucna tacka je Ljubovo, planinski prevoj pod kontrolom ustanickih snaga. Na brzinu se prikuplja partizanski bataljon od svega 152 borca. Svesni svoje malobrojnosti, partizanski komandanti se odlucuju na rizican poduhvat. Odluceno je da se kolona ne saceka na samom Ljubovu, najpogodnijem polozaju, vec u zaseoku Rakici, ispod prevoja, blize neprijatelju. Odluka je nosila veliki rizik, jer je zaseok na rubu visoravni i povlacenje sa tog polozaja vodi preko ravnog i brisanog prostora. Jedini saveznik je faktor iznenadjenja. Uvece 23. januara partizani zaposedaju zaseok i organizuju zasedu. Najveca je nedoumica, da se inace iskusni borci, do sada nisu sukobili sa tenkovima, pitanje je da li ce odbrana izdrzati. Ipak priprema se zaseda u obliku potkovice, nadomak prvih kuca. Posebna grupa boraca, njih tridesetak, je naoruzana bombama i za zadatak ima unistenje prvog i poslednjeg tenka u koloni. Raporedjeni su na gornjim spratovima kuca. Posle hladne i neizvesne noci, oko 10 casova pre podne javljeno je da se kolona priblizava selu. Kako je i ocekivano kolona je predvodjena sa tri tankete Fiat L3/33. Cim je kolona zasla medju prve kuce zasuta je sveznjevima rucnih bombi. Dve tankete hitro se okrecu i beze, a treca u panici zavrsava u jarku. Uz pomoc zarobljenog vojnika vozaca Celestina Airighi-a (Ostao je sa partizanima do kraja rata) tenketa je izvucena na drugi kraj zaseoka, a sa nje je demontiran mitraljez. Italijanski oficiri su ubedjeni da je rec o predstrazi i da su glavni polozaji  na 2-3km udaljenom Ljubovu, sto i potvrdjuju dejstvujuci artiljerijom po praznim polozajima. Narednog jutra oko osam casova kolona krece dalje, verujuci da su Rakici prazni. Na celu kolone je sest tenkova, sa sve komadantom kolone, majorom Giufriddom. Usred sela iza kamene barikade su ponovo baceni sveznjevi bombi, i prva tanketa u koloni je ostecena. Borbe su nastavljene do kasnog popodneva kada je iznenadni partizanski juris potpuno razbio neprijateljske polozaje i naterao Italijane u panican beg. Licki partizani su dosli u posed dva tenka.                 

fiat-3.jpg (65914 bytes)

Kuca iz zaseoka Rakic sa koje su bacane rucne bombe. Tanketa je montirana na snimak

    Sami zaplenjeni tenkovi su zapravo bile tankete. Rec je lakim oklopnim vozilima od 3,2 tone, maksimalnog oklopa 12mm i skromnog naoruzanja od dva mitraljeza, ali se vest o velikoj pobedi brzo procula po celoj Lici. Odluceno je da se tankete sto pre osposobe za pokret i borbu. Velika je sreca da su u partizanskim redovima bila dva pripadnika bataljona bornih kola, nekadasnjih oklopnih jedinica Kraljevine Jugoslavije. Drugog dana od zarobljavanja, posle dugog zagrevanja vrelom vodom i zarom motori tanketa su zabrundali, sto je izazvalo neopisivo slavlje prisutnih. Slavlje je ubrzo pomutila cinjenica da je blok motora jedne tankete napukao i da su u karteru izmesani voda i ulje. Pomocu  druge ispravne tankete, obe su povucene u selo Opsenica gde je vec iste noci osteceni motor demontiran. Ustanovljeno je da je blok popucao na vise komada, te da je za popravku potreban aparat za varenje, elektrode i majstor, a svega toga na slobodnoj teritoriji nije bilo. U narednih nekoliko dana prikupljeno je iz okloline nekoliko majstora, ali pre popravke morala se sagraditi pec za zarenje bloka motora, te improvizovan aparat za proizvodnju acetilena. Samo varenje je teklo sporo, jer su naprsline bile nepristupacne, a pretila je stalna opasnost od eksplozije. Ruke i lice varioca je bilo prekriveno opekotinama, ali je posao dovrsen i motor uspesno vracen u tanketu.
    Tokom marta tankete su prebacene u Korenicu, iz koje su se povukle italijanske snage i tu je formiran prvi tenkovski vod. Pored dve tankete vod je imao i 5.000 metaka za mitraljeze, dva pistolja i sest bombi. U vod je rasporedjen i zarobljeni na Ljubovu Italijan Celestino, sada kao dobrovoljac. Ubrzo je vod dobio zaplenjeni kamion i nekoliko buradi benzina. Sve je bilo spremno za vatreno krstenje. Prva borbena akcija u kojoj je ucestvovala jedna tanketa, odigrala se prilikom oslobadjanja Prijeboja 27.04.1942. god. Ustaska posada  pripremila je mesto za odbranu od pesadijskih napada, ali na oklop nije racunala, niti je bilo protivtenkovskih sredstava. Jedna tanketa trebala je podrzati partizanski napad i ona je volovskom zapregom dopremljena iz petnaestak kilometara udaljene Korenice. Ovaj nacin marsevanja je kasnije postao uobicajena praksa premestanja tanketa, cime se stedeo benzin i postizalo iznenadjenje. Plan napada je bio jednostavan, tanketa se pribliza gradu sa juzne strane i jurnula u samo mesto.Odbrana nije reagovala, smatrajuci da se radi o italijanskom vozilu, sve dok nije otvorena mitraljeska vatra. U pometnji koja je nastala Prijeboj je brzo zauzet.
     Sutradan napad je produzen na uporiste Plitvicka Jezera. Odbrana je bila koncetrisana u hotelu u centru grada i cinilo je oko 60 Ustasa i Domobrana. Partizani su preduzeli vise bezuspesnih jurisa. Posto mitraljeska vatra sa tanketa nije davala rezultata, odluceno je da se tanketom razvale vrata garaze u prizemlju hotela i zatim izazove pozar zapaljivim bocama i bombama. Pod jakom puscanom vatrom tanketa se privukla hotelu i posle razvaljivanja vrata ubacene su boce ali izazvan je samo manji pozar. Tokom noci odbrana se izvukla iz obruca i Plitvice su osvojene.
fiat-2.jpg (42805 bytes)
    

     Zarad sirenja slobodne teritorije i potreba za stalnom ofanzivom Licki partizanski odredi donose odluku o napadu na Udbinu. Samo uporiste je pruzalo odlicne uslove za odbranu. Medjutim ovo je trebala biti veca akcija sa dva bataljona i neiskustvo u vodjenju i planiranju je ubrzo doslo do izrazaja. Napad pesadijskih bataljona je lose planiran, tako da je napad drugog bataljona kasnio tri sata i zapocet je po dnevnoj svetlosti. Jedinice su posle dugog marsa i bez vecih priprema uvedene u borbu. Nakon trodnevnih borbi partizanske snage su se povukle. U napadu je ucestvovao i tenkovski vod sa 2 tankete Fiat - Ansaldo. One su prethodno iz Korenice, zaobilaznim putevima privucene konjskom zapregom blizu Udbine. Na vreme se prikljucuju napadu i probijaju se kroz prvu liniju rovova. Trpe jaku paljbu iz svih oruzja, delici istopljenog metala prodiru u unutrasnjost vozila i ozledjuju posadu. Tankete se krecu prema drugoj liniji rovova pod sve jacom vatrom, pesadija je vec zastala prikovana za tlo preciznom paljbom. U jednoj tanketi je ranjen mitraljezac i ona se mora povuci iz borbe, ali i druga ima problema: Pancirni metak je probio tanak oklop oplate motora, pokidao kablove i zaustavio vozilo. Problem je brzo resen iz unutrasnjosti vozila, ali za novo pokretanje motora trebalo je izaci napolje i snazno okrenuti rucicu elektropokretaca. Pokusati izaci iz vozila znacilo je sigurnu smrt i posadi je jedino preostalo da ceka pomoc. Naravno i suprotna strana nije sedela skrstenih ruku. Ubrzo je dvoclana posada primetila nekoliko Ustasa, koji su se sa sveznjom bombi privlace zadnjoj strani tenka. Munjevito reaguju i sa jednom od dve rucne bombe koliko su imali odbijaju napad. Iz pozadine pocinje da dejstvuje mitraljez i odbija sledeci pokusaj privlacenja. Vece je lagano padalo. Tanketa, koja se ranije povukla zbog ranjavanja posade, sada sa rezervnom posadom pokusava proboj, ali dolazi samo do prve linije i zatim se povlaci. Posada zaustavljenog vozila odbija i treci napad, likvidirajuci neprijateljskog vojnika pored samog vozila. U toku noci, nemajuci drugog resenja, posada donosi odluku o napustanju vozila. Na njihovo iznenadjenje neprijatelj nije vise motrio na vozilo i oni su sa demontiranim mitraljezima i obucom u rukama ubrzo bili medju svojima. Narednog dana napustenu tanketu neprijatelj je zapalio. Ipak odluceno je da se spaljeno vozilo izvuce, sto je i ucinjeno tokom noci, uz pomoc druge ispravne tankete. Posle trodnevnih borbi tenkovski vod je povucen u Frkasic, pod Pljesavicom.

    Spaljena tanketa je ostala u selu Visic, nadomak Udbine. Ostecenja su bila velika. Instalacija za gorivo i rezervoar su potpuno izgoreli, kao i elektricna instalacija, gumene obloge na potpornim tockovima, vodena  i benzinska pumpa, zaptivaci na motoru... Otpisivanje nije dolazilo u obzir i posle velikih napora nakon dvadesetak dana i druga tanketa se prikljucila vodu. Iako su se  u prvim borbenim akcijama tankete dobro pokazale, imajuci u vidu skromno naoruzanje i oklop, znacaj njihove upotrebe ogleda se i u tome da su kod boraca razbile podsvesni strah od tenkova i doprinela realnijem shvatanju mogucnosti tenka i njegovim slabim tackama. Tankete su koristene i za obucavanje pesadije u protivtenkovskoj borbi. Na improvizovanim poligonima tankete su gadjane bocama napunjenim vodom, bacan je prekrivac na otvore za osmatranje ili je uvezbavano skidanje gusenice kolcem, nakon cega se vozilo bespomocno vrtelo u krug.
     Tokom zestokih borbi kod Poloja sredinom septembra 1942. Druga Licka brigada je unistila dve i zarobila trecu tanketu. Iz tenkovskog voda je upucena rezervna posada, koja je vec posle nekoliko dana ucestvovala u napadu na Tusilovice i kasnije na Cetingrad. Krajem 1942. tenkovski vod, koji je do tada pripadao Lickoj grupi partizanskih odreda ulazi u sastav 1. korpusa NOVH-a. Trenutno je imao 2 ispravne tankete i vise rezervnih posada. U tom periodu transport je obicno obavljan teskim kamionima, kojih je trenutno bilo na raspolaganju. Vod je bio direktno podcinjen stabu korpusa i po potrebi je pridavan pojedinim brigadama. Tokom decembra vod se   istakao u borbama za zauzimanje Skakavca, B. Kovacevca, Lasinje... Krajem 1942. god tankete su ponovo upucene u Korenicu. Januarska ofanziva na oslbodjene teritorije Like i Korduna (tkz. Cetvrta ofanziva) zatekla je vod u teskom stanju, bez benzina, u selu Frkasic. Naredjenje je glasilo da se demontiraju mitraljezi, a vozila uniste. Zahvaljujuci licnoj inicijativi komandira voda, tankete su zatrpane kamenjem i maskirane kao kameni zid kavih je bilo puno u tom kraju. Ratna sreca je ipak promenjiva i samo posle nekoliko dana na Plocanskom klancu  zarobljene su opet dve italijanske tankete, koje su bile lakse ostecene. Nedelju dana kasnije tokom borbi izmedju Mazina i G. Lapca zaplenjena je jos jedna tanketa. Nakon visemesecnih zestokih borbi i teskih trenutaka koje su tokom ofanzive prezivle Licke i Kordunske partiznske jedinice 7. marta u selu Kovacicama od 11 tenkova i tanketa i 36 tenkista formirana je tenkovska ceta Glavnog staba NOVH. Malo pre ovog datuma u zasedi na planini Zulesevica, italijanska kolona je sacekana u zasedi, i tom prilikom su zaplenjene tri ispravne tankete. U sastav cete usao je i  tenk Hotckinss H-39, koji su Kordunci zarobili na Drenovaci od elitne 7.SS Princ Eugen divizije. Ceta je odmah ukljucena u protivofanzivu prema Vrhovini, kao podrska 8. Kordunskoj diviziji. Ucestvovala je u borbama za Babin Potok i Crnu Vlast. I dok su malene tankete imale probleme sa dubokim snegom, koji je ostecivao gusenice, mnogo veci i bolje naoruzani H-39 su se odlicno pokazali, koji su svojim topovima 37mm, mnogo bolje neutralisali utvrdjene tacke. Sestog aprila Italijani se povlace iz Vrhovine, te tenkovski vod od 2 tankete i tenka H-39 preuzima gonjenje neprijatelja prema Otoccu. Vod posto je protutnjao kroz prazne Vrhovine sustigao je neprijateljsku zastitnicu kod sela Zaluznica. Komandir voda je lukavo zakljucio da je rec o namerno ostavljenoj zastitnici, te je nastavio nastupanje kroz polje, paralelno sa drumom, sustizajuci glavninu kolone u povlacenju. Kod sela Spilnika tenkovski vod je presekao odstupajucu kolonu i naneo joj velike gubitke.
     Operacije su nastavljene prema Otoccu, koji je ubrzo opkoljen i izolovan. Desetog aprila popodne kolona od pedesetak kamiona i stotinak automobila, pokusava nasilni proboj prema Senju. Po zamisljenom planu u momentu povlacenja Italijana, sa istoka sa suprotne strane grada trebao je zapoceti juris partizanskih jedinica podrzanih tanketama. Organizacija napada je losa, i dok pesadija zaostaje u gradu vod od dve tankete, prolazi grad i sustize kolonu. I ovoga puta neprijatelj je uvideo cije su tankete tek kada su otvorile vatru. Kada je postalo jasno da dve malene tankete same vode borbu na putu iza Otocca, u pomoc biva poslat ostatak tenkovske cete:tenk H39 i jos dve tankete. Akcija je vodjena smelo ali i nesmotreno i bez izvidjanja, sto je imalo svoju cenu: Partizanska oklopna ceta ulece u zasedu oklopnog automobila AB-41, koji je naoruzan topom 20mm i pancirnom municijom. Pogodjena je prva tanketa, koja se odmah zapalila i postala grob dvoclane posade. Pristize ostatak cete, te biva u periskop pogodjen i Hotchkiss, a njegova posada biva ranjena. Tri prostale tankete nastavljaju gonjenje, ali prva od njih biva pogodjena i zaustavljena, a posada gine prilikom napustanja vozila. Preostale dve tankete prekidaju gonjenje. U tom momentu ukupna kolicina goriva u njima je bila ispod deset litara, a to je bilo jedva dovoljno za cetvrt casa napredovanja.
     Sledile su napadi na uporista u Sirokoj Kuli, Bilaju, Brusanima, Lickom Novom, Baskim Ostarijama... Krajem aprila zapoceo je i veliki napad na opkoljeni, ali i dobro utvrdjeni Gospic. Za razliku od drugih uporista ovde je organizovan sistem protivtenkovske odbrane, sa specijalnim rovovima i preprekama koje su podrzane baterijom PT topova. Tokom uzaludnih napada jedna tanketa je pogodjena iz PT topa, a posada gine. Cesta je bila pojava da pesadijski komandiri na shvatajuci realne mogucnosti ovih lakih oklopnih vozila, preteruju u svojim zahtevima sto je cesto rezultovano gubitkom masine i posade. Tokom proletne, dvomesecne ofanzive ofanzive od 36 pripadnika tenkovske cete 6 je poginulo, a 11 ranjeno.
    Tokom juna ceta dobija jos  jedan Hockins, zaplenjen kod Drvara. Sem magneta i lezaja radilice tenk je uglavnom bio upotrebljiv. I drugi Hockins je imao problema sa motorom. Kako je to reseno mozete procitati ovde: Posle borbi za Gospic, nastupilo je zatisje, koje je ceta u svojoj bazi u Kovacici iskoristila za obuku i sredjivanje tehnike. Tu je i stigla vest o kapitulaciji Italije. U opstem rasulu i pometnji koja je nastupila zaplenjene su ogromne kolicine oruzja i municije izmedju ostalog i tenkovi, oklopni automobili i jos tanketa. Od ove novopridosle tehnike 24. septembra formiran je Tenkovski bataljon Glavnog staba Hrvatske. U sastavu je bilo oko 100 vojnika, koji su na raspolaganju imali 22 tankete L3/33 i L3/35, 7 oklopna automobila i transportera, jedan tenk H-39 i dva italijanska laka tenka L6/40. Iako se sada radilo o bataljonu, vozila su i dalje koriscena po cetama i vodovima sada sa velikom paznjom prilikom odredjivanja zadataka da bi se izbegli nepotrebni gubici, jer su partizanski tenkovi sada za protivnika imali odlicno opremljene i obucene nemacke divizije. Tankete su sada mahom bile namenjene za eventualno gonjenje neprijatelja ili docekivanje pesadije. Jako je zanimljiva i akcija izvidjanja koju je izvela cetvoroclana posada oklopnog automobila AB 41 u pravcu generalskog Stola, tokom borbi za Ogulin. Tokom izvidjanja po danu u Gornjim Dubravama, ovo vozilo sa svojom posadom naletelo je na kolonu nemacke pesadije. Posada je ostala hladnokrvna, a Nemci mirni smatrajuci oklopni automobil svojim. Odjednom su otvorili vatru po iznenadjenoj koloni i nastavili putem, ali su sledeceg trenutka i sami bili neprijatno iznenadjeni - iza krivine pojavila su se tri tenka: ex-francuski Somua i nemacki PzKpfw II. Partizanska posada je bila brza i ispalili okvir od osam granata u neprijateljske tenkove bez nekog efekta. Rezultata nije bilo ni posle ispaljivanja jos cetiri okvira municije, tenkovi su vec zauzeli zaklone i uzvratili su vatrom. Najvecom brzinom su se povukli u pravcu Tounjskog mosta i presli ga nekoliko trenutaka pre rusenja. Vec sutradan preuzeto je jos jedno izvidjanje. U posadi se nalazio i Danac Johan Jorgansen, dobrovoljac iz nemacke armije. Oklopni automobil sa sa jedne uzvisine iznad Tounja, ugasenog motora spustao nanize, i tako naisao na cetu Nemaca koji su se odmarali pored puta i mahali dolazecem vozilu. Precizna i iznenadna paljba je ostavila malo prezivelih, ali zato bogat plen: 6 kompletnih minobacaca.
      I pored solidnog borbenog iskustva i dalje cu cinjene greske. Jedna ceta tenkovskog bataljona, je pridodata jedinicama 7. Banijske divizije koje su napadale Cazin. Tankete su se dobro pokazale, ali iako je mesto zauzeto partizanske jedinice su se povukle posle samo dva sata. Sedam dana kasnije ceta je upucena na Glinu, koju su branile nemacke jedinice. Pravac napada je vodio putem izmedju poplavljenih livada, tako da nije bilo mesta za manevrisanje. Uzani most preko kojeg je vodio put bio je miniran i branjen jakim bunkerom. U napadu cu ucestvovale tri  tankete. Na samom prilazu mostu dejstvuje PT top 47mm i unistava celno vozilo. Druge dve tankete su spasile zahvaljujuci cik-cak voznji. Tek posle napada zakljuceno je da je napad trebao biti izveden nocu i posle artiljerijske pripreme, koja bi omogucila tanketama prodor medju pesadiju.

 

fiat-4.JPG (28750 bytes)
Rus Vladimir Komarav i levo Danac Johan Jorgensen, pripadnici tenkovskog bataljona GSH

 

     Jedan deo kadra tenkovskog bataljona je upucen u Italiju na obuku posto je bilo planirano formiranje Prve tenkovske brigade.
     Otapanjem snega marta 1944. nastavljeno je sa upotrebom tenkova. U selu Poljanku, nedaleko od Plitvickih jezera, jedna od tanketa ostala je u kvaru:''iscureli'' su lezajevi radilice. Pocetkom veceri u obliznjoj supi zapocelo je generalno sredjivanje motora. Motor je izvadjen i postavljen na improvizovani sto, a zatim rastavljen. Pripremljena je kovacka vatra. Stari lezajevi su ocisceni i ponovo ''naliveni'', a zatim obradjeni trobridim nozem. Nakon dotatnog doterivanja lezajevi su ugradjeni i motor namontiran. Pre svitanja motor tankete ja zabrundao i sa ovim improvizovanim lezajevima izdrzao do kraja rata
    Poznato je to da je ratna sreca promenjiva, tako da su pripadnici prve cete tenkovskog bataljona 1. maja 1944. god zbog hronocnog nedostatka benzina bili prinudjeni da zakopaju svoje tankete u mestu Gojkovac kod V. Kladuse. Odmah pored skole na njivi koja je bila pripremljena za setvu iskopane su jame i zatrpane tankete. Zatim je njiva uredno podrljacena i posejana. Pocetkom juna stiglo je naredjenje da se ceta aktivira. Kada su pripadnici cete dosli do njive, kukuruz im je vec bio do kolena, tako su tankete bile potpuno osigurane od slucajnog otkrivanja. Vozila su brzo dovedena u red, a prva ceta je nadalje obezbedjivala centralne ustanove NOP-a: Zavnoh, Centralni komitet i Glavni stab. Na slican nacin sakrivena su i vozila   druge cete koja je svoja vozila zakopala blizu Plitvickih jezera, a treca ceta je svoja vozila sakrila na Petrovoj gori. Poboljsavanjem ukupne situacije cete su ponovo aktivirane i upucene u borbu. Veliki doprinos tenkovski bataljon je pruzio i tokom ogorcenih borbi za Bihac, gde su se susreli sa nastupajucom Prvom tenkovskom brigadom.
    Tokom aprila 1945. god. tenkovski bataljon zajedno sa samohodnim artiljerijskim divizionom i auto bataljonom formira motorizovani odred pri 4. Udarnom korpusu. U zavrsnim borbama bataljon se obreo u Istri, gde je takodje dao veliki doprinos konacnom slomu nemackih jedinica na tom prostoru. Nize mozete procitati vise o vozilima koje je imao Tenkovski bataljon.
Tanketa Carro Veloce CV-33 (L3/33)
fiat-5.jpg (65099 bytes)

     CV-33 lako oklopno vozilo italijanske armije nastalo je po ugledu na Britansko resenje tankete Carmen-Loyd. Iako su Italijani ovo vozilo oznacavali kao laki tenk ipak bliza je odrednica engleski termin - tanketa, buduci da je tezina vozila 3,2 tone, a osnovno naoruzanje 2 mitraljeza. Godine 1935 oznaka CV-33 je promenjena u L3/33. Od 1935. god izradjuje se i poboljsana varijanta L3/35 (prepoznatljiva po zkivcima na gornjem delu oklopnog tela). Razvijene su i komandne verzije, plamenobacac, verzije za prenosenje mostova kao i model sa PT topom 37mm, koji je koriscen u Africi.Iako skromnih borbenih karekteristika ovo vozilo se dobro pokazalo, tokom svoje premijere, u borbi protiv slabo naoruzane Etiopske armije, a korisceno je i u Spanskom gradjanskom ratu, Albaniji i pri napadu na Jugoslaviju 1941. god. Naravnio i italijanske okupacione snage u Jugoslaviji su imale ovo vozilo, buduci da je bilo pogodno za protivpartizanska dejstva. Skromni oklop, maksimalne debljine od 13mm, jedva da je stitio od puscanih zrna, a posto su se za osmotranje koristili prorezi bez periskopa cesta su bila ranjavanja posade od krhotina projektila i istopljenog metala. Ovu tanketu je proizvodio  FIAT kao i kompanija Ansaldo, pa se cesto ova vozila nazivaju FIAT-Ansaldo.

 

Model / poreklo L3/33 / Italija L3/35 / Italija
Posada 2 2
Tezina 3.100 kg 3.200 kg
Duzina 3,17 m 3,17 m
Sirina 1,42 m 1,42 m
Visina 1,30 m 1,30 m
Motor FIAT-SPA CV3, cetvorocilindricni FIAT-SPA CV3, cetvorocilindricni
Snaga motora 43ks, pri 2.400 obrtaja 43ks, pri 2.400 obrtaja
Max. brzina po putu/terenu 42 / 10-12 km/h 42 / 10-12 km/h
Borbeni radijus 120-140 km 120-140 km
Naoruzanje 2 mitraljeza Breda 38 od 8 mm 2 mitraljeza Breda 38 od 8 mm
Oklop 12-6 mm 13-6 mm
 
fiat-6.jpg (42994 bytes)
 

Laki tenk Carro Armato L6/40

 

fiatl6-1.jpg (41024 bytes)
  Proizvodnja ovog lakog tenka zapocela je 1939. god. Inicijalno je zamisljen kao zamena za tenkete L3/33. Proizvedeno je samo 283 primerka, a deo je iskoriscen za samohodno orudje Semovente 47/32. Poznate su i modifikacije u komandno vozilo, plamenobacac (nije usao u naoruzanje) ili kasnije u toku rata transporter municije. Tenk je bio naoruzan topom Breda modello 35, kalibra 20mm sa mogucnoscu pokretanja po elevaciji -12 do +20. Pomocno naoruzanje je cinio mitraljez od 8mm. Mogao je savladati vertikalne prepreke od o,7m ili rovove sirine 1,7m, a vodenu prepreku do 0,8m. Koriscen je na ratistima u Africi, Jugoslaviji, Rusiji...Kao i u Italiji nakon rata.
Model / poreklo Carro Armato L6/40 / Italija
Posada 2
Borbena masa 6.800 kg
Duzina 3,78 m
Sirina 1,92 m
Visina 2,03 m
Motor SPA 180 cetvorocilindricni, linijski
Snaga motora 70 ks
max. brzina 42 km/h
Borbeni radijus 200 km
Naoruzanje top Breda modello 35, od 20mm i mitraljez Breda modello 38 od 8 mm
Borbeni komplet 296 metaka 20mm i 1.560 metaka8 mm
Oklop 30-6 mm
fiatl6-2.jpg (46330 bytes)
fiatl6-3.jpg (81914 bytes)

Maskirani L6/40

 

Oklopni automobil Autoblinda AB 40/41

 

fiatab40-1.jpg (44878 bytes)
 

     Oklopni automobil AB 40. poceo se proizvoditi tokom 1940. god. Namena mu je bila izvidjanje, ali i policijski zadaci po italijanskim kolonijama. Ovaj model je bio naoruzan sa 2 mitraljeza, i imao je dva vozaca jer se vozilom moglo upravljati iz prednjeg ili zadnjeg dela, sto je jako bitno za brzo povlacenje (vozilo je imalo 6 brzina za napred i 4 za voznju unazad). Ovo vozilo specificno je i po tome sto je nosilo specijalne rezervne tockove i alat za voznju po zeleznickim sinama, a cela operacija se obavljala vrlo brzo i na terenu. Ova konfiguracija je cesto koriscena na Balkanu tokom okupacije. Ubrzo nakon pocetka proizvodnje osnovne verzije, razvija se novi model sa oznakom AB 41, koji je umesto kupole sa 2 mitraljeza, imao kupolu sa lakog tenka L6/40, koja je bila naoruzana topom 20mm i koaksijalnim mitraljezom. Takodje i zadnji deo vozila je imao mitraljez.

 

Model / poreklo Autoblinda AB 40/41 / Italija
Posada 4
Borbena masa 7.500 kg
Duzina 5,2 m
Sirina 1,92 m
Visina 2,48 m
Motor SAP abm1 sestocilidricni, linijski, vodom hladjen
Snaga motora 80 ks
max. brzina po putu / terenu 78/37 km/h
Borbeni radijus 400 km
Naoruzanje top Breda modello 35 od 20mm, 2 mitraljeza Breda modello 38 od 8mm
Borbeni komplet 456 metaka 20mm i 1.992 metaka 8mm
Oklop 18-6mm

Oklopni automobil AB-41 je imao dva vozacka mesta, pogled sa zadnje strane vozila

fiatab40-3.jpg (44847 bytes)
Kupola je bila naoruzana topom Breda modello 35, kalibra 20mm

 

Tenk Hotchkiss H-39

 

Tenk iz domace radinosti

 

fiat-x.jpg (58263 bytes)
 

    Posto je osvajanje svakog neprijateljskog bunkera donosilo nove gubitke, u Lickom kraju, pocetkom ustanka,   dosli su na ideju da se izradi makar nekakav primitivni stit, koji bi omogucio privlacenje mitraljeskim gnezdima. Izrada je zapoceta u seoskoj kovacnici u Nebljusima. Kao osnova posluzio je rezervoar za vazduh sa velikog kompresora i gvozdena ploca sa zeleznickog mosta. Oklop je bio dvostruk, a medjuprostor je ispunjen kudeljom i peskom. ''Tenk'' bi do polozaja bio izvucen konjskom zapregom, a dalje pokretanje bi bilo ''nozno'', snagom cetiri borca, koji su se zaklanjali iza stita. Dejstvovalo se kroz puskarnice, a upravljalo se prednjim tockom, koji je imao i kocnice. Kako je ustanovljeno da oklop probija mitraljesko zrno, dodat je i treci sloj celicnog lima. Nije poznato da li je ova naprava ucestvovala u nekoj borbi.

 

Za izradu ove strane koriscene su informacije i fotografije iz / sa:
  • ''Bataljon ''Feniks'' '' Mladen Paver
  • ''World War II - Tanks'' Eric Grove
 

Pocetna  strana

Srpski oklop - forum