 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Projekat Vozilo-A
(Jugoslovenski T-34) J.B. Tito: ''A, dali vi mozete proizvesti tenk ?'' Radnici: '' (u glas) Mozemo !'' J.B. Tito: '' Onda ste dobili zadatak !'' Opsti aplauz !... |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Vojne parade, koje su tradicionalno odrzavane 1 ili 9 maja na dan pobede nad fasizmom, uvek su koriscene za promociju i javno prikazivanje nove tehnike. No verovatno malo je ko mogao ocekivati, na Prvomajskoj paradi 1950 god.,nov domaci tenk, proizveden vlastitim snagama. Naime rad na prvom domacem tenku zapocet je nesto ranije 1948 god, nakon rezolucije Informbiroa, koja je izmedju ostaloga izazvala i potpuni prekid u snabdevanju vojnom tehnikom. U duhu nesputanog posleratnog entuzijazama doneta je odluka o osvajanju proizvodnje domaceg tenka. Formirana su tri projektantska tima, no mozda projekat nebi ni zaziveo da, po legendi, nije Tito prilikom posete 26. februara 1949. god.Centralnoj tenkovskoj radionici ''Petar Drapsin'' u Mladenovcu 1949., upitao radnike ''dali mogu proizvoditi tenk'', na sta je kolektiv jednoglano odgovorio ''mozemo Druze Tito''. Na to je Marsal odgovorio''Onda ste dobili zadatak''... Cime je i formalno doneta odluka o razvoju prvog domaceg tenka. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| U razvojnim timovima su ucestvovali strucnjaci CTR "Petar Drapsin" (sa zadatkom snimanja i izrade dokumentacije motora, transmisije, hodnog uredjaja i drugih agregata), ''Djure Djakovica'' (sa zadatkom izrade dokumentacije i oklopnog tela i kupole) i zavoda br.11 iz Kragujevca (sa zaduzenjem izrade glavnog topa). Ubrzo je angazovan i Vojnotehnicki institut (sa zadatkom izrade dokumentacije za elektricne uredjaje, opticke uredjaje i kasnije kupolu). Buduci tenk nazvan je, konspirativno, Vozilo A (ili ponegde Tip A). Osnovna zamisao bila je da se proizvede kopija tenka T-34, a tokom faze projektovanja predvidjena je samo zamena delova koji su se pokazali kao lose resenje, s tim da to ne uzrokuje i promenu agregata i sklopova tenka. Kao osnova posluzio je T-34 iz 1946 god. Rok za projektovanje i izgradnju prototipske partije bio je veoma tesan i poklapao se sa majskom vojnom paradom za iducu godinu, svega oko godinu dana. Tokom letnjeg perioda usledilo je vise savetovanja na relaciji Ministarstvo Odbrane - VTI - CTR -GDIN (gene. direkcija za naoruzanje). Pored vec navedenih radionica i instituta u kooperaciju su usle i mnoge druge livnice i fabrike: Gustanj i Jasenice ( pancirne ploce i livenje kupole), Djuro Djakovic (varenje kupole i oklopnog tela), Crvena Zastava (naoruzanje) ''Ivo Lola Ribar'' i ''IMR'' (delovi motora i transmisija), kao i mnogi drugi. Finalizacija proizvodnje vrsena je u CTR "Petar Drapsin" u Mladenovcu. U ovom remontnom zavodu je radilo 600-700 radnika, a upravnik je bio major Anton Kurt, poznat po ugradnji nemackih PT topova na ostecene tenkove Stjuart Prve tenkovske brigade, tokom rata. Nas prvi tenk Tip A sa topom 85mm, radjen je na osnovu tenka T-34, ali bez originalne tehnicke dokumentacije, prostim zanatskim kopiranjem modela, bez prethodnog ispitivanja materijala, nacrta i proracuna. Od originalne sovjetske dokumentacije ostali su samo planovi klipa i klipnih karika Tezilo se da nas model sto manje lici na T-34, sto se narocito odrazilo na kupoli (izmedju ostaloga visa za 146mm). Samo zahvaljujuci ogromnom entuzijazmu prototipska partija od 5 Vozila - A dovrsena je uroku, malo pre Prvomajske parade. Vozila su krace vreme testirana na padinama Kosmaja, a 1 maja 1950. ponosno su defilovala ulicama Beograda. Tokom parade na jednom vozilu je otkazala komanda skretanja u Kolarcevoj ulici, ali snalazljivi vozac je okrenuo tenk u mestu i nastavio u pravom smeru. Masa je pozdravila ovaj egzebicioni manevar, smatrajuci ga sastavnim delom programa. Tom prilikom, pred svecanom tribinom raportirao je sef radionice major Anton Kurt "Druze Marsale zadatak je izvrsen". Za izradu jednog tenka utroseno je po 19.200 norma casova, a radionici je isplaceno po 6.335.000 dinara za svaki tenk. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.....Nakon parade od 22-31 maja. 1950. vozila su ozbiljnije ispitivana i to tri vozila voznjom na relaciji Mladenovac- Arandjelovac - Topola. a dva vozila su na poligonu kod Kragujevca posluzila za proveru vatrene moci. Tokom ispitivanja ostvareno je 80 moto casova, ali zbog kvarova ostvareno je samo 40-50 casova voznje. Zbog specificnog proizvodnog procesa, svako vozilo je za sebe bilo individualna celina, sa nizom specificnih osobina, sto je onemogucilo donosenje zakljucka o projektu. Komisija je kriticki ocenila Vozila A, ali u zakljucku predlozeno je da se nastavi sa proizvodnjom sledece serije od 10 vozila. Po nalazima komisije trebalo je poboljsati preglednost iz kupole, koja se mora potpuno redizajnirati, a trebalo je raditi i na boljem polozaju PAM-a. Predlozeno je da krov kupole bude ravan i nagnut prema napred, turela komandira da dobije proreze za osmatranje, promeniti stit topa te prosiriti zadnji deo kupole za smestaj dodatne municije. Najvise je kritikovana tezina tenka, koja se morala smanjiti na 33,5t (Vozilo A je bio teze od T-34 za 2,7-3 tone, zavisno od primerka), racunajuci i borbeni komplet i gorivo. Naredne 1951. Vozilo A je veoma nepovoljno ocenila i komisija sa VTI, koja je utvrdila da je ucinjeno niz propusta, da su pojedini delovi izradjeni proizvoljno od neodgovarajucih metala. Narocito je bio izrazen problem sa nedostatkom nikla, koji se morao uvoziti. Ocenjeno da je vatrena moc veca, ali da je slabija pokretljivost u odnosu na T-34, te da uzor nije nadmasen. Smatrano je da se prvih 5 tenkova ne mogu smatrati prototipskom partijom, te da je potrebno izrada jos nekoliko vozila po novim crtezima i sa uklonjenim nedostacima. Planiran je i razvoj Vozila - B, koje bi po osobinama odgovaralo savremenim tenkovima. U dalji razvoj ukljucen je i FAMOS iz Sarajeva, sa zadatkom izrade dokumentacije i razvoja motora. Medjutim Jugoslovensko, vojno - politicko koketiranje sa zapadom, je od 1951. god. omogucilo priliv znatne kolicine nove i savremene tehnike te je samim tim dalji rad na razvoju prvog jugoslovenskog tenka postao neisplativ. Iako se odustalo od Vozila A, u kasnijem periodu bilo je jos nekoliko pokusaja usavrsavanja tenka T34 kroz projekat M-328, a pokusana je i ugradnja topa 100mm i 90mm. Od pet proizvedenih tenkova po jedan je dodeljen VTI, TOC-u i ''Petru Drapsinu''. Dva primerka dodeljena su SC OMJ U Banja Luci za obuku pitomaca, a kasnije su iskorisceni kao mete na poligonu Manjaca. Jedini sacuvani primerak moze se videti u Vojnom muzeju u Beogradu. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Prema secanju gen. Veljka Kovacevica tadasnjeg komandanta Tenkovskih i motorizovanih jedinica, na ideju da se u radionici proizvodi tenk doslo se spontano: "U prolece 1949 - Kaze Veljko Kovacevic, - kod mene u Komandu oklopnih i motorizovanih jedinica, koja je tada bila smestena na Topciderskoj Zvezdi, ispod Dedinja, nedaleko od Titove rezidencije, dosao je Zezelj (Milan Zezelj, komandant Titovog obezbedjenja) i saopstio mi da Tito zeli da poseti Centralnu tenkovsku radionicu u Mladenovcu. Na put smo krenuli odmah kolima - Tito, Zezelj i ja. Tito je docekan u Zavodu sa ovacijama. U Zavodu je tada radilo oko 600-700 radnika. Tito je obisao sve pogone i bio je zadovoljan. Ispred zgrade, kad smo vec bili na kraju posete, razgovoe se nastavio. Tito se tada obratio svima i pitao:'Mozete li vi napraviti tenk?'. Mozemo druze Tito, odgovorili smo svi u glas, i radnici su poceli da aplaudiraju. Tako smo mi Titu obecali tenk sopstvene proizvodnje. Za nas je to bila veca obaveza nego da smo dobili pisanu naredbu I danas se pitam, kaze Veljko Kovacevic, na osnovu cega smo to Titu obecali? Ne na osnovu nasih realnih mogucnosti, vec na osnovu zelje da doprinesemo izlasku iz ekonomske krize u kojoj je bila nasa zemlja i da ojacamo sopstvenim snagama nase oklopne i mehanizovane jedinice" - Razvoj OS SFRJ, knjiga 3/II. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| U arhivskim dokumentima je ostalo zabelezeno: U proizvodnji pancirnih ploca za tenkove pojavio se problem pri termickoj obradi. Kada se ploca stavlja u tekucinu, ona se savija. Nije jos reseno kako otkloniti ovo savijanje. Kupola je livena u Gustanju od nikl-celika, u kome smo jos ovisni od inostranstva. Sto se tice materijala svaki dan idemo na bolje. Bitno je da Jesenice svaki dan osvajaju nove materijale. Kovanje radilica za motore jos nismo pokusavali da radimo u zemlji. To pitanje resava Tezno kod Maribora. Kako je nasa zemlja u pogledu nikla ovisna od inostranstva, mi cemo pitanje livenja kupola resavati bez nikla, tj. sa slicnim materijalom koji po kvalitetu odgovara kao nikl. Sto se tice osvajanja novog materijala imamo teskoce oko kadrova koji bi trebali da rukovode time, jer niko nema iskustva sta bi se moglo uzeti kao zamenjujuci materijal za kojim smo ovisni od inostranstva"
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Sa prvomajske parade 1950.god. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Fotografije Vozila A sa Kalemegdanske tvrdjave, 1680x1260px | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Takticko - tehnicke karakteristike |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Vozilo A je zadrzalo istovetnu unutrasnju koncepciju kao i kod uzora tenka T-34. Vozac je sedeo napred, levo, a desno od njega mitraljezac. Iza njih je bilo borbeno odeljenje sa komandirom i nisandzijom levo od topa i puniocem desno. Iza borbenog, odvojeno tankom pregradom bilo je motorno - transmisiono odeljenje. Tokom razvoja delimicno je poboljsana oklopna zastita ali to je rezultovalo i povecanjem mase u odnosu na T-34 i njegove 32t, Vozilo A je imalo 33,5t, odnosno 34,7t po merenjima VTI. Sve ovo se odrazilo i na pokretljivost vozila i opterecenje motorno - transmisione komponente.Specificni pritisak na tlo je porastao sa 0,85kg/cm² na 0,91-1kg/cm² | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Prednja, gornja ploca oklopnog tela je imala promenjenu formu zarad bolje oklopne zastite i smanjenja frontalne siluete. U odnosu na original povecana je i debljina ove ploce na 50mm, a pod istim uglom od 30°. Bocne i strana pozadi su bile debljine 45mm. Pod i krov 20-25mm. Kupola je dosta drugacijeg oblika i to je spolja gledano najupecatljivija razlika u odnosu na T-34. Elipticnog je oblika i u bazi nesto sira od originala. Drugaciji oblik je dao nesto uvecan frontalni profil. Sama zapremina kupole je nesto manja jer su zidovi kupole pod vecim nagibom. Sa prednje strane debljina oklopa je bila preko 100mm, sa strane 82-86mm i pozadi 60mm. To je davalo nesto bolju oklopnu zastitu u odnosu na original. Kupola je pruzala zastitu od americkih PT 57mm i ruskih ZIS 76mm na daljinam vecim od 250m, a u slucaju T-34 to je bilo 320m. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Osnovni top je bio isti kao i kod originala ZIS S-53 od 85mm. Zatvarac topa je nesto drugaciji, a poboljsana je i hidraulika. Koriscena je standardna ruska municija, a u planu je bio i razvoj domace municije. Zamenjeno je i sekundarno naoruzanje: Umesto originalnih mitraljeza DTM od 7,62mm montirani su odlicni, nemacki MG-42 od 7,92mm. Jedan je bio spregnut sa topom, a drugi je bio ugradjen u prednju plocu oklopnog tela i sa njim je rukovao pomocnik vozaca. Novitet je bila ugradnja americkog teskog mitraljeza M2 ''Browning'', na krov vozila. Navodjenje topa je bilo mehanicko, a po pravcu elektromotorom. Povecana je i depresija topa, koja je sada iznosila -10° cime je netucena zona ispred tenka smanjena na 13m (-5° i 23m kod T-34). Medjutim smanjena je elevacija cevi na 17° zbog konusa kupole i stita topa. Prednji mitraljez se pokretao po elevaciji od -9,4° do +16°, sto je davalo netucenu zonu od 10m (kod originala -6° i 13m). Umesto originalne nisanske sprave TS-15, koriscena je nemacka TZF sa tenka Pzkpfw IV, koja je modifikovana te joj je vidno polje sa 14° povecano na 16°, a mogucnost uvecanja sa 3X na 4X. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Jedan od vecih nedostataka Vozila A bila je preglednost iz kupole, koja je za 50% bila manja nego kod uzora T-34. Glavni razlog ovome je drugaciji oblik kupole i promenjena mesta periskopa, sto je na primer uslovilo da neosmatran prostor za komandira dude od 4,5 do 87m, a nisandzije 19,2 do 42,7m u zavisnosti od smera okrtanja periskopa i pravca osmatranja. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ugradjeni motor je bio V2 od maks. 500ks, koji je mahom bio izradjen od domacih delova. Zbog prevelikih tolerancija i neodgovarajucih metala od kojih je izradjivan motori su se pregrevali i cesto otkazivali. Problema je bilo i sa transmisijom koja je bila bucna i nepouzdana. Akumulatori (''Munja'' 120ah), kao i elektrostarter i dinamo su bili domaci. Nije se uspelo sa ugradnjom uredjaja za pokretanje motora komprimovanim vazduhom. Hodni deo je bio identican kao kod tenka T-34. Gusenice su bile sirine 500mm, sa 72 clanaka, a bile su teze nego ruske: 1222-1258kg naspram 1150kg, jedna. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Vozilo-A je moglo savladati uspone od 35° i bocni nagib od 25°, rov sirine 2,6m ili verikalnu prepreku visine 0,73m. Radio uredjaj je bio engleski SET-19WF, dometa 10-15km. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Prvi domaci tenkovi sa ispisanim parolama | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| *fotografija na vrhu: Vozilo A, na pardi 1. maja 1950. god. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Jedini preostali tenk Vozilo A, izlozen u vojnom muzeju u Beogradu | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Takodje sa prvomajske parade | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
U izradi ove strane koriscene su informacije i fotografije
iz / sa:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Pocetna strana | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
