.....Pored kupovine licence za tenk T-72 uvezen je i određeni broj,
koji su posluzili za bolje sagledavanje osobina tog tenka. Dva (moguće i jedan) tenka T-72 je nabavljeno 1979. Mesto prijema, tradicionalno, bila je tehnička baza u Pančevu. Ispručeni T-72M su imali karakteristične bočne štitnike iz više elemenata, a 1980. prebačeni su u školski centar OMJ u Banja Luci, dok je drugi verovatno korišćen za ispitivanja. Druga partija od 8 ili 10 tenkova isporučena je preko Pančeva 1981. Ovi tenkovi mogu se prepoznati po dodeljenoj brojčanoj sekvenci od '2064X' ali i po tome da nisu imali bacače dimnih kutija i bočne štitnike. Ovi tenkovi korišćeni su u ŠCOMJ u B. Luci, a jedan broj za različita ispitivanja. Na donjoj slici moze se videti jedan od T-72 ove serije snimljen na poligonu Manjača, blizu B. Luke. Pored ovih ograničenih kolicina, za prenaoružavanje 1.Gardijskog oklopnog puka u Beogradu nabavljeno je dodatnih 63 (65?) T-72M. Isporučeni tenkovi su bili proizvedeni 1982., a manji deo 1983. U tom periodu dve grupe iz Gardijskog oklopnog puka i završne godine Vojne akademije bili su u gardijskoj diviziji u okolini Moskve zbog preobuke na novi tip tenka. Tenkovi T-72M su železnicom dopremani u Pančevo, a noću, vučnim vozovima na Banjicu, gde se nalazio pomenuti puk.
|
T-72 na vojnoj paradi 1985., u istom ešalonu sa prvim tenkovima M-84
|
| .....Tenkovi T-72 su uzeli učešća u borbenim dejstvima 1991. godine. T-72 koji su se nalazili u sastavu ŠCOMJ upućeni su u područje Kupresa, da bi krajem 1991. u sastavu 9.oklopnog bataljona upućeni u 9.kninski korpus, gde su uzeli učešća u januarskim borbama 1992., kada su moguće izgubljena 2 tenka ovog tipa. Najveći deo ovih tenkova je bio u sastavu 1.Proleterke Gardijske mehanizovane brigade u Beogradu. Ova brigada je kao sastavni element 1.Mehanizovane divizije ušla u sastav Južne operativne grupe rokom operacija u Istočnoj Slavoniji 1991. Nakon raspada JNA u novoformiranoj
Vojsci Jugoslavije ostalo je oko 65 tenkova T-72, jedan je ostao u Sloveniji u kompaniji Iskra, a jedan broj je ušao u sastav Vojske R. Srpske. Tokom 1995. hrvatska vojska jezarobila jedan T-72 krajiških Srba.T-72 koji su ostali u SRJ našli su se u sastavu 1. oklopne brigade, koja je formirana od 1.pgmbr. i u sastavu ove brigade ostali do njenog gašenja 2006. U međuvremenu rađeno je na usavršavanju tenka T-72, što je pokušano ugradnjom kaseta aktivnog oklopa i podsistema sa tenka M-84. Iako je ovako modifikovan tenk više puta prikazan u javnosti krajem 2004. na 60. sednici Vojnog saveta KoV-a doneta je odluka o obustavi daljeg rada na usavršenom T-72 (br. 20953). Nakon formiranja Vojske Srbije samo je petnast tenkova zadžano u sastavu 46.tenkovskog bataljona 4.brigade. |
|
Jedan od dva prvonabavljena T-72 u 1979.g. sa karakterističnim bočnim štitnicima
|
| Razvoj tenka T-72 započet je 1967, a serijska proizvodnja 1973 god. U
toku 1979 pojavljuje se nova verzija T-72A, koja je za razliku od prethodnog modela
dobila: Laserski daljinomer TPDK-1, noćni periskopski nišan nišandzije TPN-3-49, sa IC
reflektorom L-4, bočne štitnike preko hodnog dela, top 2A46 umesto 2A26M2, sistem za
lansiranje dimnih kutija, sistem zaštite od napalma, uređjaj za putnu signalizaciju,
uređaj za noćnu voznju TVNE-4B, veći dinamički hod potpornih točkova i motor V-46-6.
Jugoslavija je dobila verziju T-72M (koju je razvila Čehoslovačka), sa oklopnom
zasštitom prve verzije T-72, dok je oprema i naoružanje na nivou verzije T-72A. |
| Osnovno oruđe tenka T-72A je top kalibra 125mm, glatke
cevi, dužine 50 kalibara (6.250mm), koji je zaštićen termoizolacionom oblogom. Punjač topa
je sa elektrohidrauličnim pogonom i omogućuje brzinu paljbe 2-8 metaka u minutu.
Vertikalno polje dejstva je -5 do +15 stepeni. Vek cevi topa je 350 ispaljenih metaka.
Pomoćno naoruzanje čini spregnuti mitraljez PKT od 7,62mm sa borbenim kompletom od 2.000
metaka i PAM NSVT od 12,7mm sa kompletom od 300 metaka, koji je efikasan na daljinama od
1.500m za ciljeve u vazduhu i 2.000m za ciljeve na zemlji. Borbeni komplet od 42 metka
čine: Trenutno fugasni OF-19, kumulativni ZBK14M, probojnosti 500mm oklopa i pancirno-potkalibarni projektili BM9 i BM12, probojnosti 350mm na 3.500m. U obrtnom transporteru
smešteno je 22 metka. Potkalibarni projektili imaju brzinu na ustima cevi od 1.800m/s, što je u samom
svetskom vrhu. |
| U tureli komandira ugrađeni su periskopi za osmatranje
dnevno-noćni TKN-3 i jedan dnevni TNP-160, kao i dve prizme u poklopcu turele. Preko periskopa
TKN-3 komandir moze vršiti osmatranje noću do daljina 400m. Periskop je opremljen
brisačima i grejačem za zimske uslove. Komandir moze preuzeti komande od nišandzije, ali
ne može sam gađati. Kupola se navodi brzinom od 20 stepeni/s. |
| Nišandzija ima na raspolaganju nišanski daljinomer sa
laserskim meračem, pomoću koga se top i spregnuti mitraljez navode na cilj. Daljina
merenja je 500 - 4.000m. Sistem za upravljanje vatrom (SUV) automatski unosi podatke o
pređenom putu do cilja. Neposredno nišanjenje, zavisno od vrste projektila, se vrsi do
daljina 4.000 - 5.000m, a spregnutim mitraljezom do 1.200m. Nišanska sprava uvećava 8x,
merenje daljine laserom se sme vrsiti do 10/min, u intervalima od 6s. Skala daljinomera
se automatski pomera u skladu sa izmerenom daljinom. Spremnost topa za gađanje označava
paljenje signalne lampice u vidnom polju nišana. Pored ove dnevne nišanske sprave
ugrađena je i noćna TPN1 za daljine do 800m sa uvećanjem 5,5x. Skala nišanske sprave ima
podeoke za nišanjenje do 1.100m za potkalibarne, 1.000m za kumulativne i 900m za trenutno
fugasne projektile. Noću se spregnutim mitraljezom može dejstvovati do 600m.
Vozac ima dnevni periskop TNPO-168V i dve prizme koje su ugrađene u poklopcu ulaznog
otvora. Za noćnu vožnju koristi se posebni uređaj. U aktivnom režimu teren se
osvetljava IC farovima FG-125, koji su smešteni na kupoli levo i oklopnom telu desno
napred. Vidljivost je do 60m sa uvecanjem 1x. |
|
T-72 iz sastava 1.oklopne brigade
|
| Elektro-hidraulični stabilizator može raditi u tri režima: u
potpunoj stabilizaciji, nepotpunoj i u ručnom režimu rada. |
| Tenk T-72 pokreće dvanaesto-cilindricni, četvorotaktni,
višegorivi, turboprehranjivan dizel motor V-46-6. Radna zapremina 38,8l, a težina motora
980kg. Snaga motora od 573kW obezbeđuje specifičnu snagu od 14kW/t, sto omogućuje dobre
karakteristike prohodnosti i brzinu do 60km/h. Autonomija kretanja je 460-650km, a na
dobrim putevima i do 700km. Menjač ima sedam stepeni prenosa napred i jedan za unazad. |
| Hodni deo cine šest potpornih točkova, sa nezavisnim
torzionim oslanjanjem, kombinovanim sa 3x2 hidraulicna amortizera (Na 1,2 i 6 potpornom
tocku). Gusenice su čelicne, sa po 96 članaka, širine 580mm i dužine naleganja 4,25m.
Težina jedne gusenice je 1.700kg. |
| Oklopno telo je od homogenih pancirnih ploča, sem prednje
gornje koja je višeslojna. Prednja gornja ploča je debljine 205mm pod uglom od 22 stepena
sa ekvivalentom zaštite od 500mm. Prednja donja ploča je debljine 100mm homogenog čelika,
ispod nje je dozerski nož debljine 20mm. Bočne strane su debljine 80mm, a zadnja ploca
40mm pod uglom od 10 stepena. Kupola je niskoprofilna i konusno oblikovana. Napravljena je
od homogenih čelicnih odlivaka, debljine do 410mm, bokova do 290mm, zadnjeg zida do 60mm i
krova do 50mm. Unutrašnja strana oklopa kupole je prekrivena specijalnim slojem koji štiti
od radioaktivnog zračenja. Počev od verzije T-72M1 (Izvozna verzija T-72A), kupole su
livene sa ugrađenim segmentom "Černozema", debljine 130mm. Ova verzija pored
drugačijeg oklopa kupole ima i drugačiji sistem NHB zaštite i borbeni komplet. |
| Od dodatnih uređaja tenk
ima 12 bacača dimnih kutija koje na daljini od 100-150m stvaraju dimnu zavesu od po 18-28m
po jednoj kutiji, koja traje od 3,5 do 5,5 minuta. Opremu jos čini uredjaj za
samoukopavanje, oprema za podvodno kretanje (Do 5m dubine), uređajem za razminiranje,
radio uređaj dometa 20-70km.
|
|
|
