Reno FT 17

U Jugoslovenskoj predratnoj vojnoj terminologiji umesto uobicajenog engleskog termina tenk (tank) koriscen je francuski termin Borna kola (char de combat).

U Prvom Svetskom ratu Srpska vojska nije imala tenkove, sem cetiri oklopna automobila marke Pezo. Tokom jula 1919. god u sastav francuske Ugarske vojske ulazi jedan tenkovski bataljon. U njegovom sastavu su bile dve tenkovske cete i to 301. u Deski i 303. u Kanjizi, te se tako stvaraju uslovi da i Jugoslovenski oficiri upoznaju novo revolucionarno borbeno sredstvo. I pored nedostatka prakticnog iskustva nasi oficiri nisu imali dileme o buducnosti novog oruzja te se odmah preuzeti koraci za nabavku prvih tenkova. Na predlog francuskog komandanta generala De Lobita , bilo je planirano da se u svaku pomenutu cetu uputi po jedan pesadijski vod (1 oficir i 30 regruta) zarad obuke na tenkovima. U medjuvremenu obe cete su prebacene u Novi Sad gde je pocetkom septembra i stiglo probrano ljudstvo. Kako su jos uvek trajale borbe protiv Boljsevika u Beserabiji u Rumuniji, francuski bataljon dobija naredjenje za pokret, a ljudstvo iz dva nasa voda, buduci da do 20. septembra nije ni zapocelo obuku, vraca se u svoje jedinice. Ovaj neuspeh nije omeo jugoslovensku vrhovnu komandu u daljim pokusajima nabavke tenkova. vec u oktobru zahteva i dobija sredinom novembra, od francuskog ministarstva rata pravilnike o upotrebi lakih i teskih tenkova. Istovremeno se i dalje radi na nabavci, te se podnosi zahtev preko pukovnika Vase Bozidarevica za ustupanje 26 tenkova iz pomenutog bataljona, cije je novo odrediste bila Sofija (24 tenkova je bilo poslato u Rumuniju). I ovoga puta Francusko ministarstvo rata odbija jugoslovenski predlog, uz obrazlozenje da nemaju visak tenkova za prodaju te da se saceka nastavak proizvodnje ovog modela. I posle ovoga neuspeha ne jenjava inicijativa, te zastupnik nacelnika staba vrhovne komande gen. Petar Pesic obraca se komandantu saveznicke Istocne armije gen. France d'Epereu, 14.11.1919. god sa molbom da isposluje prodaju pomenutih 26 tenkova. Vrlo brzo stize ohrabrujuca vest da Kraljevina SHS moze racunati na jednu cetu od 8 tenkova iz Sofije, stim sto ce oni definitivno biti predati po sredjivanju prilika u Siriji. Po preporuci gen. d'Eperea trebalo je odmah uputiti potrebno ljudstvo u Bugarsku prestonicu, zarad obuke, a oficiri iz tog kontigenta bi ujedno kasnije bili i clanovi komisije za primopredaju tenkova. Po planu vrhovne komande tenkovi bi trebali biti stacionirani u Skoplju, gde bi se obucavalo ljudstvo iz svih armija, a instruktori bi bili oficiri iz III armije koji su i trebali primiti obuku u Sofiji, tj. Carigradu ako se tenkovi dislociraju tamo. U medjuvremenu nabavljena su i pravila upotrebe i sadejstva tenkova Britanske vojske, sto samo svedoci o ozbiljnosti priprema i shvatanju znacaja novog borbenog sredstva. Tenkovi namenjeni Srpskoj vojsci tokom januara. 1920. god bivaju prebaceni u Makrikej, blizu Carigrada, pa gen. d'Epere obavestava vrhovnu komandu da tenkovi ne mogu biti ustupljeni zbog trenutnih potreba francuske Istocne armije, ali da je potrebno da se uputi ljudstvo zarad obuke. Grupa je krenula 26. februara 1920. god preko Sofije u Carigrad, gde je izvrsena obuka u 303. ceti bornih kola 17.kolonijalne divizije, a obuceno ljudstvo se vratilo u zemlju 1. jula 1920.god. Po misljenju vrhovne komande, planirana je nabavka jos osam primeraka u Francuskoj (koja je planirala novo pokretanje proizvodnje ovog modela) te bi se po dobijanju cete stacionirane u Carigradu raspolagalo sa 16 tenkova od kojih bi se formirala 4 voda. Jugoslovenski vojni vrh se odlucio za lake modele (chars d'assaut leges) jer su se tezi modeli francuskih tenkova pokazali lose. Ipak ostavljena je mogucnost da se ipak nabavi jedna ceta tezih tenkova u slucaju da su znatnije usvrseni. Ovako mala kolicina planirana je pre svega zbog visoke cene tenkova i planirani su samo za obuku. Francuska je prihvatila da se sav isporucen materijal plati u naturi, te je izgledalo da je nabavka 16 tenkova (8 novih plus 8 polovnih) savim izvesna i zavrsena stvar. Nove cinjenice su se iprecile pozitivnom resenju nabavke. Jugoslovenski tehnicki delegat u Parizu puk. Bozidarevic je 19.marta 1920. god izvestio artiljerijsko - tehnicko odeljenje Ministarstva vojnog da u francuskom ministarstvu nista neznaju o ustupanju tenkova iz Carigrada, a sto se tice novih njihova nabavka je jedino moguca ako porudzbina dostigne potraznju od 500 komada, kada bi se pokrenula proizvodnja. U vezi s tim delegatu u Carigradu je nalozeno da dogovori makar nabavku 2 primerka. Razvoj dogadjaja u Siriji i problem kreditiranja omeo je i ove pokusaje. Uprkos svim neuspesima i dalje se radi na ovoj temi, te se komandama armijskih oblasti dostavljaju upustva o borbi protiv tenkova i blindiranih automobila, izradu i rusenja prepreka, a odrzano je i vise popularnih predavanja po garnizonima sa ciljem informisanja oficira o tenkovskoj tehnici. Pored ovoga radi se i na skolavanju strucnog kadra za buduce oklone jedenice pa se tokom 1922 u periodu od 1. marta do 20. avgusta major Jevrem Topalovic odradjuje kurs u 501.puku bornih kola u Turu. Bilo je planirano da ovaj oficir postane komandant buduce tenkovske jedinice. U medjuvremenu tenkove su nabavile mnoge Evropske drzave, medju kojima i blize okruzenje: Rumunija, Grcka, Italija, sto je posebno zabrinjavalo jugoslovenski vojni vrh. U periodu 1927-1930 ponovo je u nekoliko grupa u Francusku upucen jedan manji broj oficira i podoficira zarad obuke na novim sredstvima. Prvi potpuno obuceni tenkisti su bili pesadijski porucnici Danilo S. Zobenica i Blagoje D. Nebreklijevic, koji su imali najdetaljniju obuku. Prvi deo obuke je trajao od 1.decembra 1928. do 31.jula 1929 god., da bi se obuka nastavila u 508. puku bornuh kola u Linevilu (1.avgust - 1.oktobar 1929.) da se zatim obuka nastavila u Versaju do 31.jula 1930. god.

.....Ipak za nabavku je mozda najpresudnija bila finansijska situacija, koja je u tom periodu bila jednako losa. Krajem 1923. god Kraljevini SHS je odobren ratni zajam od 300.000.000 franaka, ali lista prioriteta je predvidjala mnogo sta, te je planirano da se tek posle nabavke 100.000 kompleta vojnickih uniformi, na red dodju i tenkovi. Isporuke ugovorene na osnovu ovog zajma razvlacene su sve do kraja 1929. god kada je konacno otvorena mogucnost za kupovinu tenkova. Konacno aprila 1929(1930?). god. isporucuje se 10 tenkova Reno, a dodatnih 11, preko Dubrovnika u julu iste godine. Radilo se o 21 tenku Renault FT, usavrsene verzije poznatih i kao Renault - Kegresse M28(nasa oznaka M-26). Imali su gumirane gusenice i predstavljali su unapredjeniju, pokretljiviju verziju od ratne FT17. Tenkovi su najpre stacionirani u Kragujevcu, zbog lakseg odrzavanja, gde je pocetkom aprila formirana tenkovska ceta. Komandant cete je bio kapetan I klase Fridrih Rener, a ceti se ubrzo, nakon zavrsetka skolovanja u Versaju pridruzuju sei oficiri Zobenica i Nebreklijevic. Prilikom vojneg defilea 6. septembra povodom dodela ratnih zastava pukovima i u cast sedmog rodjendana prestolonaslednika Petra, 1930. god na Banjici, ucestvovalo je i 10 tenkova, pa su gradjani imali priliku da se upozanaju sa "najsavremenijem" borbenim sredstvom tada. U koloni su pet tenkova bili model naoruzan topom i pet sa mitraljezima. Tenkovi su krajem maja i pocetkom juna 1931. god prebaceni u Kalinovik u sastav Pesadijske i Artiljerijske oficirske skole., gde su korisceni u procesu obuke.

.....Ubrzo posle pocetnog odusevljenja, vojni krugovi su postali svesni tehnicke nesavrsenosti tadasnjih tenkova, te veoma velikih troskova upotrebe. Jugoslovenska industrija nije bila u stanju zadovoljiti potrebe za rezervnim delovima. Tenkovske gusenice su vec bile puno istrosene, a rezervne nisu postojale, te je samo 10 tenkova bilo ispravno.. Tokom te 1931. i Albanija nabavlja 6 lakih tenkova za svoje potrebe. Tenkovski park je simbolicno uvecan 1932. god. kada je iz Poljske na osnovu vojnog sporazuma isporuceno 6-7 Reno FT17. U duhu cinjenice da su tadasnji tenkovi kostali od 150.000 do 2.000.000 franaka. te da je ratni veteran Reno FT uveliko zastareo nisu preduzimane nove nabavke, sve do 1935. god kada je u okviru besplatne Francuske vojne pomoci dobijeno 20 polovnih Reno FT(nasa oznaka M-17), od koji je jedan deo isporucen 1936. god. Septembra 1936.god u Beogradu formira se bataljon bornih kola od tri oklopne i jedne pomocne cete. Fakticki aktivna je bila samo jedna ceta, u kojoj je izvodjena obuka. Komandanti ceta su bili skolovani tenkisti D. Zobenica, B. Nebreklijevic i Lj. Terzic (na skolavanju u periodu februar-septembar 1936.god.). Novoformirani bataljon je uzeo ucesca na paradi septembra 1936.god. Marta 1937.god. bataljon je imao po jednu cetu za obuku u Zagrebu i Sarajevu i jednu cetu u Beogradu. Na raspolaganju je bilo ukupno 47 tenkova FT17 i Kegrese, priblizni odnos je bio 1/3 sa mitraljezom, 1/3 sa topom i 1/3 modela M28. Modeli sa mitraljezom, cesto su nazivani "zenski", a primerci sa topom "muski" U donjoj tabeli moze se videti formacija tenkovskog bataljona nastalog u septembru 1936. god.

Bez / sa komorom	Ljudi	put. automobila	teretnih	tenkova	motocikala	prikolica
Stab	49 / 71	2 / 2	2 / 7	3 / 3	3 / 3	3 / 3
Tri tenkovske cete	150 / 192	3 / 3	0 / 6	30 / 30	6 / 6	6 / 6
Parkovska ceta	78 / 91	-	18 / 21	3 / 3	5 / 5	5 / 5
Ukupno	277 / 354	7 / 7	20 / 34	36 / 26	14 / 14	14 / 14

Sticajem raznih okolonosti Jugoslavija je svoje oklopne jedinice pocela stvarati pred sami Drugi Svetski rat, sa nepromenjenim stavom da je tenk samo orudje za pracenje pesadije, te mu je time unapred i odredjena uloga. Tenkovi su bili pod neposrednom komandom Vrhovne komande, a za vreme mira pod Ministarstvom vojske. Godine 1936 doneta je Uredba o mirnodopskoj i ratnoj formaciji vojske. Na osnovu ovog dokumenta bataljon je bio sacinjen od tri tenkovske cete i jedne parkovske cete. Bilo je predvidjeno formiranje i cete dopunske komande, sastva tri voda tenkova, parkovskog voda i opsteg dela. Uredba je takodje predvidjala u narednom periodu formiranje dva bataljona srednjih tenkova sa ukupno 66 vozila, jedan laki bataljon, sa 36 tenkova i eskadron od 8 lakih konjickih tenkova. Vec krajem 1938, usvajajuse novi plan nabavke naoruzanja, koji predvidja nabavku 252 srednja tenka za sedam bataljona, za svaku armiju po jedan i 36 teskih tenkova, koji bi cinili bataljon podcinjen Vrhovnoj komandi. Ipak do pocetka rata od nove tenkovske tehnike nabavljen je samo jedan bataljon srednjih tenkova Reno R-35, skupa 54 vozila.

.....U medjuvremenu tenkovski bataljon je do pocetka rata imao jos dve vece organizacijsko - formacijske promene. Najpre je februara 1938. god. doneta odluka da svaka tenkovska ceta (ceta bornih kola) budesacinjena od tri voda tenkova FT17 i jednog voda M28, te su na taj nacin svi raspolozivi tenkovi prikupljeni u jednom bataljonu. Aprila 1940. god. nakon pristizanja Renoa 35 i formiranja Drugog bataljona bornih kola, dotadasnji bataljon postaje Prvi, ali usvaja se i nova formacija (od 30.12.1940), koja je ista za oba bataljona.:

Bez / sa komorom	Ljudi	put. automobila	teretnih	tenkova	motocikala	prikolica
Stab	51 / 51	2 / 2	3 / 3	-	3 / 3	3 / 3
Tri tenkovske cete	210 / 261	3 / 3	18 / 27	39 / 39	9 / 9	9 / 9
Pomocna ceta	143 / 143	2 / 2	19 / 19	11 / 11	5 / 5	5 / 5
Ukupno	405 / 455	7 / 7	40 / 49	50 / 50	17 / 17	17 / 17

.....Tokom 1940/41. god. bilo je odredjenih planova za formiranje oklopnog puka, u koji bi usla oba bataljona, sa nesto drugacijom formacijom. Planirano je objedinjavanje komore oba bataljona u jednu celinu, kao i pojacanje pomocne cete, koja bi imala veci broj tenkova predvidjenih za popunu gubitaka. Do pocetka aprilskog rata malo je toga i prakticno ucinjeno.

Kako je pored tenkova od Francuske vojske preuzeta i kompletna doktrina i nacin koriscenja, najverovatnije i sistem oznacavanja je bio kao kod Francuza: Svaki vod i ceta su imali svoje znakove, tako da je prvi vod bio oznacavan sa kec pik, drugi sa kec herc, treci kec karo i cetvrti kec tref. Prva ceta je imala znak u obliku kruga (Bela ploca precnika 350mm, na koju je nanosen znak voda). Druga ceta je imala znak u obliku kvadrata (Takodje bela ploca sa stranicama od 300mm), dok je treca ceta kao oznaku nosila trougao (Beli trougao sa osnovicom od 450mm i visinom od 400mm). Svi nasi Renoi su isporuceni u tamno zelenoj boji sa serijskim brojem od 66000 do 73000.

Reno FT u Aprilskom ratu

Sestog aprila 1941. Nemacka je sa svojim saveznicima zapocela opsti napad na Kraljevinu Jugoslaviju. Tadasnja vojska je od oklopnih jedinica imala 2 tenkovska bataljona, eskadron tanketa i jedan vod oklopnih automobila male borbene vrednosti. Tenkovi su bili po cetama rastrkani po celoj teritoriji tako da su 3 cete popunjene sa FT-17 bile dodeljene 2. 3. i 4. Armiji. Ove cete su bile locirane u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Drugi tenkovski bataljon (R35tenkovi) nalazio se u Beogradu, u rezervi Vrhovne komande, ali je njegova 3 ceta jos u jesen 1940. prekomandovana u Skoplje u sastav 3. Armije. Eskadron tanketa (brzih bornih kola Skoda) je ostao u Zemunu sa zadatkom protivdesantne odbrane tamosnjeg aerodroma ili za zatvaranje pravaca iz Srema prema Beogradu. Borbena gotovost je bila na jako niskom nivou. Sve jedinice, pocetak rata je zatekao u garnizonima. Vozila nisu bila popunjena gorivom i municijom, tako da naprimer. eskadron tanketa nije dobio pancirnu municiju, a jedino je se ova jedinica mogla efikasno suprostaviti nemackim tenkovima. Izdaja, opste rasulo i dezorijentisanost koja je zahvatila kompletnu vojsku uticalo je i na ove jedinice.

.....U trenutku izbijanja rata Prvim tenkovskim bataljonom komandovao je major Stanimir Misic. Prema mobilizicijskom planu komanda i pomocna ceta (bez tenkova) iz Beograda se upucuje u rejon Velike plane, gde se trebala prikupiti glavnina bataljona bez prve cete. Komanda i pomocna ceta u iscekivanju u V. Plani ostaju do 9. aprila i kako se do tada nije pojavila ni jedna ceta, krecu sa povlacenjem u pravcu Bosne, ali vec u Uzicu bivaju zarobljeni od nemackih jedinica.

.....Prva ceta tenkova FT17 je nocu 6/7 aprila natovarena na zeleznicke vagone u Skoplju. Po planu 3. Armije ova ceta je trebala uci u sastav Sumadijske divizije u Strumickom polju. Ujutro 7. aprila (u to vreme glavnina Sumadijske div. je vec bila razbijena) ceta se iskrcala na zeleznickoj stanici Strumica, kod Udova. Izvrsen je mars prema selu Pirovo i oko 10 casova presla je u odbranu u rejonu Streliste, severno od puta Valandovo - Udovo. Preostale snage Sumadijske divizije su mahom bile odbacene po okolnim brdima te je jedina prepreka nemackom nadiranju prema Djevdjeliji bila ova tenkovska ceta, koja je vec ostala bez jednog tenka, koji je ostao u kvaru tokom marsa. Oko 13 casova Nemacke izvidjacke jedinice SS divizije Adolf Hitler primetile su polozaje tenkova, ali komandir cete je zabranio otvaranje vatre. Sledio je iznenadni napad JU-87, Stuka, dok su se privlacili neprijateljski tenkovi i pesadija. Komadir cete je pobegao, a vecina cete je unistena u vazdusnom napadu. Deo cete je ipak pruzio otpor, ali usled zastarelih topova i neodgovarajuce municije, bez veceg efekta. Prostala cetiri tenka ove cete su zajedno sa ostacima razbijenih divizija, odstupila na teritoriju Grcke, kod sela Kremenice 8.aprila. Kod Lerina u Grckoj, najverovatnije, unistena su sva cetiri tenka jer vise nisu bili borbeno upotrebljivi.

.....Druga tenkovska ceta u Zagrebu nije ni izasla iz kasarne, gde je i sacekala Nemce. Treca ceta iz Sarajeva vozom je upucena prema Arandjelovcu u sastav Unske divizije. Nakon dolaska 9. aprila rasporedjena je u okolini Orasca. Tri dana kasnije dobija zadatak da nocu marsira pravcem Arandjelovac - Lazarevac, da bi zastitila odstupanje nekog puka. Rano ujutro ceta je podno Rudnika ostala bez goriva, a da se puk nije ni pojavio. Komandir cete je od komande divizije zahtevao popunu benzinom na sta je odgovoreno da su cisterne zaplenili Nemci u Brdjanskoj klisuri, izmedju G. Milanovca i Cacka. Sa tenkovskih topova skinuti su zatvaraci i demontirani mitraljezi, te se ljudstvo kamionima uputilo prema Sarajevu. Moguce je da je deo ove cete ipak nastavio prema Topoli. U Brdjanskoj klisuri su naisli na velike kolicine razlivenog benzina, koji je tekao iz zeleznickih cisterni. Pored nasipa pruge napravilo se malo jezero od benzina, po kome su plutali razni predmeti i burad. Ostalo je pitanje da li ovo bila sabotaza ili nuzna akcija. Ljudstvo je produzilo do Pozege, gde je sa licnim naoruzanjem raspusteno kucama, a da nije ni stupilo u kontakt sa neprijateljem.

.....Tako je zavrsen neslavni ratni put Prvog bataljona bornih kola. Deo zarobljenih Renoa ustupljen je Ustaskoj vojsci, a manji broj moguce da je koriscen u protivpartizanske svrhe.

Fotografije koje ilustruju sudbinu tenkova Reno u Aprilskom ratu 1941. god