 |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Samohodno oruđe Panzerjager 38(t) - Hetzer
|
||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||
| Redovna praksa nemacke industrije oruzja i vojske tokom Drugog svetskog rata bila je i proizvodnja - lovaca tenkva (nem.Panzerjäger ili Jagdpanzer), specificnih oklopnih vozila namenjenih pre svega eliminaciji tenkova i podrsci pesadiji. U produkcionoj praksi takvo vozilo bi obicno nastajalo na osnovu tenkova, tako sto bi se umesto kupole ugradjivala drugacija krovna ploca, a top u telo vozila. Gotovo svi nemacki modeli tenkova su imali svoje ''jagd'' verzije, sto je bila praksa i ostalih zaracenih strana. Generalno, vozila ovog tipa su imala niz prednosti koje se ogledaju u maloj silueti, dobroj ceonoj zastiti, vatrenoj moci na nivou vecih i skupljih tenkova, dosta manjoj ceni proizvodnje. Lovci tenkova su jako bili efikasni u odbrani, i to u zasednim dejstvima i u gradskim borbama ali mogli su pruzati i direktnu podrsku pesadiji u napadu. Opsti nedostaci manifestovali su se u nedovoljnom horizontalnom pomeranju cevi, pa se cesto moralo zakretati celo vozilo, slab bocni oklop, skucenost unutrasnjeg prostora, otezano osmatranje, cesto je bilo dovoljno da samo spadne jedna gusenica i da samim tim vozilo postane neupotrebljivo. |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Karakteristican predstavnik ove klase vozila bio je i Jagdpanzer 38(t). Naime, kada su Nemci okupirali Cehoslovacku 1938/39. godine izmedju ostaloga dosli su i u posed cuvene cehoslovacke industrije oruzja, koja je u to vreme bila jedna od najvecih na svetu. Jedan od najboljih projekata te industrije je bio i laki tenk LT-38, koji je proizvodio koncern CKD-Praga. Kako su potrebe nemacke armije ze tenkovima bile nezasite, odlicni LT-38 je usvojen u naoruzanje pod novom oznakom Panzerkampfwagen 38(t) ili cesce PzKpfw 38(t). Proizvodnja ovog modela sa manjim izmenama je tekla do juna 1942, kada je ovaj tenk vec bio zastareo. Marta 1943. god. donosi se odluka o razvoju novog, lakog lovca tenkova, koji bi zamenio brojne zastarele modele u pesadijskim divizijama. Za osnovu je uzet provereni PzKpfw 38(t), a ratna zurba je doprinela da su tehnicki nacrti bili dovrseni 17.decembra iste godine, a drvena maketa u januaru 1944. god. Vec u martu tri prototipa su podvrgnuta testiranjima, da bi se nakon prezentacije Hitleru 20. aprila 1944. god., doneta odluka o serijskoj proizvodnji. Nosilac proizvodnje je bio BMM (predratna CKD-Praga), koji je vec ranije proizvodio tenkove PzKpfw 38. U septembru u proizvodnju se ukljucuje i Skoda. U pocetku je korisceno nekoliko oznaka za ovo vozilo, ali kao najcesca Jagdpanzer 38(t -slovo je oznacavalo poreklo). Kod posada koriscen je i nadimak Hetzer, a smatra se da je ovo ime popularizovano tek nakon rata. | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Hetzer je popunjavao lovacke bataljone (Panzerjäeger Abteilung) pesadjskih divizija, li su formirane samostalne lovacke jedinice. Bataljon je bio sacinjen od tri cete, od kojih je svaka imala 3 voda sa po 4 vozila, plus 2 u komandnom vodu (jedan sa dopunskim uredjajem veze) skupa 14 vozila. Ukupno je u bataljonu bilo 45 Hetzera, ali je kasnije uvedena i formacija od 31 vozila. U odnosu na svoju tezinu vozilo je bilo dobro oklopljeno, sa ceone strane debljina ploce je bila 60mm. Kako je dobra koncepcija tenka omogucila da ceoni oklop bude pod uglom od 60º, ekvivalent zastite je iznosio 120mm. Naravno bocne strane su bile manje zasticene i to sa 20mm oklopa, krovna ploca 8mm i pod sa 10mm. Osnovno oruzje je bio top Pak 39 L/48 kalibra 75mm. Karakteristicno za ovakva vozila, horizontalno pomeranje cevi je moglo biti u rasponu od 5° levo i 11° desno, a elevacija u rasponu -6 do +10 stepena. Sami top je zasticen dodatnim oklopom debljine 60mm, koji je zbog krakteristisnog oblika nazivan ''Saukopf'' tj. svinjska glava. Kasnije, su dodate i ''suknjice'' od 5mm, za dodatnu zastitu hodnog dela. Sa ovim topom i oklopom Panzerjager 38 mogao se uspesno suprostaviti najcescem protivniku, sovjetskom T-34/85, kojeg je mogao sa ceone strane penetrirati sa 700m udaljenosti, dok je T-34/85 morao prici na 400m, da bi uspesno eliminisao Hetzera. Ograniceno horizontalno pomeranje topa je uslovljavalo je cesto pomeranje celog vozila, kada je izlagao slabo zasticene bokove. Pomocno naoruzanje je cinio mitraljez MG34, montiran na krovu vozila, kojim se moglo upravljati iz unutrasnjosti vozila. Nedostatak je bio mali magacin sa 50 metaka, za ciji zamenu se moralo izlaziti van vozila. | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Za razliku od tenka koji je posluzio kao osnova, Hetzer je imao nesto snazniji sestocilindarski motor Praga AC/6 sa 160ks, koji je uz pomoc menjaca Praga-Wilson (5 stepeni za napred i 1 za nazad) omogucavao solidnih 42km/h. Takodje u odnosu na polaznu osnovu, ugradjeni su i drugaciji osloni tockovi, preko kojih su isle gusenice sirine 350mm, sa 6 clanaka. Kako je rec o malom vozilu, duzina naleganja na tlo je bila samo 2,72m. | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Cetvoroclana posada, sacinjena od komandira, nisandzije, punioca i vozaca, je radila u jako skucenom i neudobnom okruzenju. | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Vozaj je bio napred levo, a iza njega nisandzija i pom. nisandzije. Desno je sedeo komandir vozila. Top je bio pomeren udesno, 38cm od sredista vozila, a kako je bio konstruisan za punjenje sa desne strane posebno je bio otezan rad nisandzije i punioca, sto je rezultovalo malom brzinom vatre.Mala visina vozila je otezavala osmatranje i prednost prvog hica. Definitivno Hetzer je bio jeftino i efikasno oruzje, ali ga posade nisu volele. Za komunikaciju je sluzio radio Fug-5 od 10W, dok su komandni Hetzeri (Befehlswagen 38(t)) imali FuG-8 od 30W. | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Tokom proizvodnje izvedena su mnoga poboljsanja osnovnog modela, a promene su obuhvatale drugacije ulazno / izlazne otvore, oslone tockove, drugacije ''lenjivce'', ojacano ogibljenje, laksi mantelet topa, vece spremiste municije.. Namenske modifikacije su bile komandna verzija - Befehlswagen 38(t) i verzija za izvlacenje ostecenih vozila - Bergepanzerwagen 38(t). Neposredno pred Ardensku ofanzivu 20 Hetzera je modifikovano u bacace plamena - Flammpanzer 38(t) Hetzer. U malom broju primeraka proizvedena je verzija sa pesadijskim topom 150mm, a radjeno je i na mnogobrojnim PA verzijama, pokusavana je ugradnja topa KwK 42 L/70 sa Pantera, kupole sa tenka PzKpfw IV, posebno je bio zanimljiv projekat ugradnje bestrzajnog topa 75mm. Do kraja rata proizvedeno ja 2.584 Hetzera. Tokom rata sem nemacke vojske jedino je Madjarska dobila 75(100) ovih lovaca tenkova. Nakon rata Cehoslovacka koristila je zaplenjena vozila, ali je i nastavila sa proizvodnjom pod oznakom ST-I, a izradjena je i nenaoruzana verzija za potrebe obuke. U naoruzanju su ostali do kasnih pedesetih godina proslog veka. U vecem broju koristila ih je i Svajcarska, koja je pod oznakom G-13 imala 158 Hetzera. Uz brojne modifikacije u naoruzanju su ostali do pocetka sedamdesetih. Manji broj iz ratnog plena koriscen je u Rumuniji, Bugarskoj, SSSR-u, Jugoslaviji... | ||||||||||||||||||||||||||||||
| U Jugoslaviji
|
||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||
| U opremi nemackih divizija, koje su tokom Drugog svetskog rata operisale na prostorima bivse Jugoslavije, bilo je ralativno malo savremenih i mocnih oklonih vozila. Najcesce su korisceni zastareli modeli ili jos cesce neki od zaplenjenih francuskih tenkova .Prvi Hetzeri su stigli u sastav 31.SS divizije, koja se novembra 1944. god nalazila na prostoru Maribor - Ptuj - Celje, kada je primila cetu od 14 Hetzera. Nakon premestanja ove divizije u Madjarsku, na te prostore dolazi 14.SS grenadirska divizija, koja je takodje imala jednu cetu od 14 vozila, koji su takodje koriscena protiv partizanskih jedinica. Polovinom 1944. na prostoru Crne Gore i Hercegovine operisala je 181.pesadijska divizija, koja od oktobra dobija cetu Hetzera. Dodatnih deset je primila u januaru 1945.god. Zavrsne borbe ova divizija je vodila na prostoru Posavine, Maslovine i Zagorja do 12.maja 1945., kada je razoruzana. Na Sremskom frontu je bila rasporedjena i 41. tvrdjavska divizija, koja je u sastav 141. odreda lovaca tenkova 10. aprila primila cetu od 10 Hetzera. Nakon proboja fronta odred se povlacio sve do Zagorja, gde se predao kod mesta Klanjce, 10. maja 1945.god. Smatra se da je zaplenjeno oko 20 ovih lovaca tenkova Hetzer. Najveci broj je pripadao razoruzanoj 181. i 41. diviziji, a manji broj je pronadjen u Celju. Precizne podatke je tesko dobiti iz razloga da su u partizanskim dokumentima ova vozila imenovana ''Ferdinad'' (greskom po mnogo mocnijem samohodnom orudju, koje se nije pojavilo na ovim prostorima). Konfuziji doprinosi cinjenica da su i drugi samohodni topovi, kao sto je Stug III, podvodjeni po istim imenom. Nakon rata Hetzeri su se jedno vreme nalazili u sastavu 2.tbr, gde su na dva batoljona tenkova T-34 bila pridodata po osam Hetzera. Naredne godine ova vozila su uvrstena u sastav samostalne PT brigade (puku) u Nasicama. Deo vozila je u vidu pomoci isporucen Albaniji 1946. god. Cetiri ili pet Hetzera su usli u sastav Tenkovskog vojnog ucilista, formiranog na Banjici 1945, a vec 1946. premestenog u Belu Crkvu.. Sredinom 1948. god. nakon rezolucije Informbiroa, uciliste se seli u Banja Luku. Nakon mnogih problema na na novoj lokaciji nastavljeno je sa obukom. U magazinu ''Odbrana'' br.76 general Milosav C. Djoredjevic, kji je objavio vise knjiga i clanaka o OMJ, izneo je svoja secanja. Kao pripadnik 5.klase iz 1950 god., izmedju ostaloga obucavan je i na Hetzerima. U prvoj godini skolovanja nakon savladavanja voznje motornih vozila, nastavljeno je sa voznjom italijanskih oklopnih automobila. U drugoj godini za dalje skolovanje klase na guseniscnim vozilima koristen je vod Hetzera. Tokom obuke ovaj vod je cesto imao ulogu ''plave'' strane, sto je ljutilo mlade pitomce. Tokom obuke Cetvrte klase, tokom gadjanja iz orudja 75mm doslo je preranog aktiviranja granate, nakon cega je komandant centra zabranio dalje gadjanje. Secanja generala potvrdjuju iskustva nemackih tenkista, o skucenosti unutar vozila. Narocito je bio otezan rad punilaca. Problem je predstavljao i visoko postavljen periskop, te su vozaci nizeg rasta cesto sedeli na vrecici peska. Nakon zavrsetka obuke pete klase 1952.god Panzerjager 38 - Hetzer je povucen iz naoruzanja.
|
||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||
| Hetzer zaplenjen u mestu Petlovac marta 1945.god. od pripadnika 16.vojvodjanske divizije | ||||||||||||||||||||||||||||||
U izradi strane koriscene su informacije i fotografije iz / sa:
|
||||||||||||||||||||||||||||||
| Pocetna
strana |