Oklopni transporter M-60

Oklopni transporter M-60

Oklopni transporter M-60 delo je Jugoslovenske vojne industrije sesdesetih. Nastao je usled velike potrebe za zastitom pesadije, koja je morala pratiti tenkove i u uslovima (predpostavljenih) nuklearnih dejstava. U to vreme i sve ostale armije sveta su projektovale ili uvodile u naoruzanje razne OT, koji su postali imperativ vremena. U prethodnom periodu JNA je kroz program vojne pomoci dosla do velikog broja tenkova, ali ne i do oklopnih transportera. Cak je formacija i organizacija oklopnih jedinica po planu "Drvar" bila delimicno iznudjena nepostojanjem OT (americki polugusenicari su korisceni kao komandna vozila). Jos krajem 1956. razmatrana je koncepcija buduceg OT, a 16. aprila 1957. tokom savetovanja VTS oklopnih jedinica prikazana je maketa oklopnog transportera sa PA mitraljezom, bestrzajnim topom i mogucnoscu prevozenja deset vojnika. Tokom ova dva savetovanja definisani su takticko - tehnicki zahtevi buduceg OT. Naravno ni u ovoj situaciji nije manjkalo entuzijazma pa je u listu zahteva uslo da buduci OT mora biti platforma za samohodne topove 40, 90 i 105mm, visecevni bacac, tegljac, pokretna radionica...U praksi novi OT je za uzor imao americki model M59 (rodonacelnik M-113 serije) i austrijski Saurer 4K4FA, sa kojih je preuzeta koncepcija. U tom periodu to su bili jedino dostupni modeli uz pomoc kojih je mogla biti sagledana problematika OT. Resenje hodnog dela je pozajmljeno sa samodnog orudja SU-76, sto se pokazalo kao los izbor. Tokom faze projektovanja i ispitivanja, sve do serijske proizvodnje, novi OT je bio pod oznakom ''Objekat M 590". Prototip je dovrsen juna 1958. i tokom 1958-59. je ispitivan od strane proizvodjaca. Kako ce teci proces osvajanja proizvodnje i ispunjavanja zadatih tehnickih osobina vec je nagovestila nulta serija ovih vozila.

.....Tokom leta 1960. radjeno je i na drugom vozilu probne partije od planiranih sest, koji su trebali biti dovrseni do kraja iste godine. Ubrzo je odluceno da se poveca probna serija na 16 vozila, sa rokom zavrsetka do 1. aprila sledece godine.Vec u julu (19.) odlukom drzavnog sekretara NO generala Ivana Gosnjaka, odredjeno je da serijska proizvodnja M 590 zapocne od 1964. sa frekvencijom proizvodnje od 50 vozila godisnje u periodu 1964-67 i 100 vozila godisnje nakon toga. Kada su zapocela prva ozbiljnija armijska ispitivanja, veo sumnje je pokrio ove planove. Prva faza ispitivanja od oktobra do novembra 1960. obuhvatila je tri do tada dovrsena vozila i izvrsena su na trasi Hrasnica - Sarajevo - Manjaca - Slavonska Pozega - Gospic - Hrasnica. Ovom prilikom prevaljeno je 2.200km i izmedju ostaloga konstatovani su lomovi torzionih osovina i otpadanje gume sa pogonskih tockova. Duga faza u periodu januar - februar obuhvatila je svih sest vozila (probna serija od 6 vozila je dovrsena januara 1961.) na slicnoj relaciji pri cemu je prevaljeno po razlicitom terenu oko 1.000km. U komisijskom izvestaju od 4. marta 1961. stajalo je da vozilo ima nedovoljno snazan motor, maksimalna brzina od 45km/h je suvise mala, sistem upravljanja na osnovu bocnih kvacila je zastarelo i nesigurno je resenje i ima sigurnost samo na ravnicarskom zemljistu. Predlozena je ugradnja sinhronog menjaca i poboljsanje amfibijskih karakteristika. Uprkos svemu projekat M 590 dobija prelaznu ocenu i Generalstab 1. decembra 1961. donosi odluku da se OT M 590 uvede u naoruzanje. Proizvodnja je predvidjena u fabrici "Famos" i novi OT dobijaju pun naziv Oklopni transporter M-60.

.....Prihvacene su izmene koje je zhtevala Uprava OJ, a zbog konstruktivnih nedostataka odustalo se od zahteva da novi OT bude osnova za vucno vozilo, PO vozilo, pokretna radionica i samohodni minobacac 82mm. Iako je naredjena serijska proizvodnja mnogi krupni koncepcijsko - konstruktivni problemi jos uvek nisu bili reseni. Mnogobrojne dileme je uvecala i razvijena podvarijanta M 590-1. Naime 1961. izradjen je prototip sa dvojnim diferecijalom. Naredne 1962. prototip je testiran. Ova varijanta je otklonila deo problema i donela niz novih. Tezina je u odnosu na osnovnu verziju M 590 povecana sa 9,5t na 10,7t pa je smanjena i specificna snaga sa 13,5KS/t na 12,06KS/t, kao i mak. brzina sa 45 na 37km/h. Mogucnost savl;adavanja uspona pala je sa 31 na 25 stepeni. Duzina je uvecana za 17cm, a vozilo i dalje nije imalo amfibijske karakteristike. Jedno vreme je doslo do dvoumljenja koju varaijantu valja podrzati. Jos tada je priznato da ni jedna varijanta nije perspektivna jer " sto ni jedan ni drugi konstruktivno ne obezbedjuju zamisljenu koncepciju".

OT M-60 sa PAM-om 12,7mm Simbol munje je koriscen na manevru "Sloboda 71"

.....Tezina vozila iz probne serije je bila oko 9,5 tona sto je omogucilo odredjene skromne amfibijske mogucnosti. Kada je izradjena nulta serija, tokom koje su vozila naoruzana i ugradjena nova oprema, tezina je uvecana i novi OT je izgubio amfibijske mogucnosti. Predlozeno resenje je predvidjalo smanjenje tezine i povecanje dimenzija. Tek je trebalo resiti pitanje motora i transmisije, jer prvobitno predvidjen motor od 140ks se pokazao preslabim. Nulta serija je dovrsena aprila 1964. i vozila su testirana u rejonu Capljine i Nevesinja. Prva serija od 60 vozila je narucena pre nego sto su dovrsena ispitivanja nulte serije. Po planu od 1964. u OT M-60 su se ugradjivali nesto snazniji motori FFTR od 150KS. Javnost je upoznata sa novim OT jos 1962. na prvomajskoj paradi u Beogradu, na kojoj su ucestvovali pripadnici SNCOJ iz Banja Luke, kojima je dodeljen deo OT probne serije. I 1964. su ovi transporteri bili u paradnom esalonu. Jednica je sastavljena od ljudstva iz divizije u Sisku, a OT su stigli iz Famosa. Tehnicka ispravnost je bila veliki poblem. Vec na probnim voznjama je dolazilo du curenja hladnjaka za ulje i otkaza pumpi za vodu. Tokom iste 1964. stizu i prva iskustva iz jedinica (iz 329.okbr, 2. i 31okp) kojima su dodeljeni primerci nulte serije. Izvestaji su govorili o slabom motoru, da se OT zaustavlja kada se nagomila blato izmedju blatobrana i gusenica, dejstvo PAM-om u horizontalnom polozaju je otezano (dolazilo je i do povredjivanja), turela se tesko pokrece, gusenice cesto pucaju, otezano je osmatranje komandira iz unutrasnjosti, zatim problemi sa tranmisijom , karterom itd...Ipak vec te godine sacinjen je zvanican program demonstracije OT M-60 eventualnim stranim interesentima.

.....Uporedo sa proizvodnjom OT M-60 tekle su pripreme za buduci OT M-980, kojim bi trebali biti prevazidjeni problemi sa M-60. Serijska proizvodnja je trajala do 1967. sa proizvedenih 12 vozila probne partije i 3 serije tokom kojih je dovrseno 170 primeraka, skupa 182 vozila. Iako je ovo bilo apsolutno nedovoljno da pokrije potrebe JNA za oklopnim transporterima proizvodnja je obustavljena. Niko nije bio zadovoljan kvalitetom i borbenim mogucnostima OT M-60, te je zauzet stav da se ceka novi OT M-980. Iako se ocekivalo da ce nov transporter biti brzo osvojen do toga nije doslo. S druge strane tokom 1968. preduzece Famos je pokrenulo razvoj novog sistema upravljanja za OT M-60, koji je vec naredne godine ugradjen. Projekat se relativno brzo odvijao i tokom 1970. je dovrsena partija od 10 vozila sa novim slozenim sistemom upravljanja. Resenje se zasnivalo na dvostepenom planetarnom mehanizmu, koji je konacno doveo OT M-60 do upotrebljivosti. Ovako modifikovani dobijaju oznaku M-60P (P- od planetarni ili poboljsani). Tokom velikog manevra "Sloboda 71" korisceni su M-60 starijih verzija i novi M-60P, sto je bila prilika da se sagledaju oba resenja. Ocigledno je novo resenje konacno donosilo resenje mnogih problema, pa je u martu 1972. Tehnicka uprava predlozila dovodjenje svih oklopnih transportera na nivo M-60P. Modifikacija je bila nuzna. Svaki kvar razvodnika pogona na bocnim kvacilima za upravljanje je u potpunosti izbacivao OT iz stroja. Tako je tokom vezbe "Pcinja 72" u 243.okbr od 30 angazovanih M-60, 14 imalo ostecenja na sistemu upravljanja. Problem je bio i nedostatak rezervnih delova, koji su jos ranije nabavljeni u Madjarskoj, gde se vise nisu proizvodili. Sve su ovo, pored kasnjenja u razvoju buduceg OT (BVP) bili razlozi da se 1971. produzi serijska proizvodnja, i to modela sa planetarnom transmisijom.

..... I nakon uhodavanja serijske proizvodnje radjeno je i dalje na razvoju OT M-60. Bilo je pokusaja ugradnje topa 20mm, rekonstrukciji sistema za hladjenje, rekonstrukcije kocnica, ugradnji gumenih naplataka gusenica itd. Posebno je znacajna ugradnja bestrzajnih topova kojim je pokusano povecanje inace skromne vatrene moci. .Po legendi tokom manevara ''Sloboda 71'' na izuzetno raskvasenom terenu vozilo M-60P se kretalo bez problema, pa je Tito, koji je posmatrao manevre, ocenio da tako pokretljivo vozilo treba biti bolje naoruzano. Tokom 1972-73 na tri M-60P je ugradjena na zadnjem delu obrtna turela sa dva bestrzajna topa (BsT) M-60, kalibra 82mm. Prethodno naoruzanje PAM 12,7mm i mitraljez M-53 7,9mm su zadrzani. Ova modifikacija je smanjila desantno odeljenje za dva clana, pa su posadu cinili: Vozac, radiofonista - mitraljezac, komandir - nisandzija na PAM-u, nisandzija na BsT i desantno odeljenje od sedam vojnika. Pocetkom 1973. VTI je dovrsio radove na ugradnji BsT 82mm, pa je formirana komisija koja je trebala ispitati tri vozila tokom jula u Famosu i na fabrickom poligonu u Tarcinu. Ubrzo je modifikacija prihvacena i proizvodnja je nastavljena pod oznakom OT M-60PB (B- od borbeni). Ovo je ocigledno bilo neefikasno resenje, posebno jer se nisandzija na BsT tokom punjenja morao izlagati. Tokom dalje proizvodnje izradjena je i verzija M-60PK, za potrebe komandovanja na nivou bataljona. Ova verzija je imala ugradjena dva radio uredjaja : R-123 i R-112. Odredjeni broj je dodeljen posebnim jedinicama policije, a realizovan je i izvoz u Irak. Tokom trajanja proizvodnje u periodu od 1962. do 1979. god proizvedeno je 790 vozila od cega je 190 izvezeno.

OT M-60 nikada nije uspeo ispuniti sve zahtevane t/t kriterijume

.....Pocetkom rata na prostoru bivse SFRJ odmah su se pokazali nedostaci i uopste zastarelost ovog vozila. Transporter M-60 imao je strasne gubitke i bio je prakticno unistavan od bilo kojeg protiv-oklopnog sredstva. Oklop jedva da je stitio od puscanih kalibara, vozilo nije bilo dovoljno pokretljivo, a oruzje slabo. Prakticno nije zadovoljavalo ni jedan od osnovnih uslova za prezivljanje na bojistu (oklop - vatrena moc - pokretljivost). U kasnijim fazama rata koriscen je za dotur municije do prvog polozaja i za transport pesadije i ranjenika kada je pojacano dejstvo artiljerije. U vojnickom zargonu ovi transporteri su imali nadimak "kanta" ili "peglica".

.....Naoruzanje se sastojalo od teskog mitraljeza M2HB od 12,7mm, a kroz puskarnicu na prednjoj ploci dejstvovao je puskomitraljez M-53 od 7,92mm. Verzija M-60PB imala je na zadnjem delu montirana dva bestrzajna topa M-60 od 82mm, predvidjna za unistavanje oklopnih ciljeva, iz kojih se moglo ispaliti pet mina u minuti, po jednom topu. Eksperementisalo se i sa ugradnjom monobacaca 82mm. Vozac je sedeo napred levo, a pored njega clan posade, koji je kroz otvor na prednjoj ploci dejstvovao iz mitraljeza M-53. Iza vozaca je komandir, a desno od njega posluzilac teskog mitraljeza M2HB, koji je bio smesten u kupolici sa mogucnoscu rotacije od 360 stepena. Na zadnjem delu vozila se nalaze dvostruka vrata, sa otvorima za osmatranje. Na krovu vozila postoje takodje tri otvora za napustanje vozila. Na svakom boku su po tri otvora za osmatranje. Transporter M-60 moze savladati vertikalne prepreke od 0,6m i rovove sirine 2m, uspone od 60%, bocne nagibe od 40% i vodene prepreke do dubina 1,35m. Oklopni transporter M-60P, je prodat u odredjenom broju i Irackim oruzanim snagama.

Tokom upotrebe u JNA masa ovih vozila je popunjavala oklopne i mehanizovane brigade. Odredjeni broj se nalazio i u jedinicama Saveznog sekretarijata unutrasnjih poslova, u karakteristicnoj plavoj boji. Prestankom postojanja JNA OT M-60 se nasao u svim novostvorenim armijama. Nakon zakljucenja mirovnog sporazuma u Dejtonu odredjeni broj je unisten po odredbama sporazuma o limitu naoruzanja u regionu. Posto je tadasnja VJ imala prekobrojna oklopna vozila izbor je, logicno, bio M-60 za transportere, a T-34 za tenkove. Tokom 2004 u TRZ Cacak je 121 transportera M-60 cekalo na unistenje. U danasnje vreme Vojska Srbije vise ne raspolaze ovim vozilom.

.....I pored svih objektivnih nedostataka OT M-60 nije odigrao ulogu bez znacaja tokom cedrsetogodisnje upotrebe. Po svojim karakteristikama uglavnom je bio slican tadasnjim resenjima drugih armija. Ono sto je najvaznije bio je uslov za pokretanje masovne meahanizacije jedinica JNA, postavsi svojevrstan zastitni simbol nekadasnje armije.

Tip / poreklo	M-60PB / SFRJ
posada	3 + 9, 4+7(PB)
borbena masa	oko 11.000 kg
duzina	5,02 m
sirina	2,7 m
visina	1,86 m / 2,385 m (sa oruzjem)
motor	Famos FFTR
snaga motora	150KS
specificna snaga	17,3 kW/t
maks. brzina po putu	45 km/h
zapremina rezervoara	150 l
borbeni radijus po putu	400 km
borbeni radijus po terenu	250 km
naoruzanje	teski mitaljez M2HB Brauning od 12,7mm, puskomitraljez M-53 od 7,92mm, 2 BsT M-60 d 82mm M-60APB
oklop	10-25 mm (15mm ?)