Plan Jedinstvo (1987-1991)

 

M84-4.JPG (30759 bytes)
 

     Dvadeset petog decembra 1988.god, komande Vojnih oblasti su i formalno preuzele komandu od komandi Armija, koje po reformskom planu ''Jedinstvo'' tada prestaju postojati. I u danasnje vreme prisutna je nedoumica koji su sve ciljevi i namere trebali biti ostvareni novim planom. Prethodnim konceptom zone odgovornosti armija bile su priblizne republickim granicama, osim u slucaju Srbije i Hrvatske. Novi plan je 6 armija svodio na 3 vojne oblasti, cije se zone nadleznosti nisu preklapale sa republickim. U glavnim gradovima republika su po pravilu bile komande armija, a tu praksu je novi plan delimicno menjao, tako da Slovenija na svojoj teritoriji vise nije imalu komadu tog ranga, jer je nekadasnja IX armija postala deo V vojne oblasti u Zagrebu. Takodje VII armija sa sedistem u Sarajevu postaje deo I vojne oblasti. Crna Gora nakon promena dolazi u nadleznost III vojne oblasti sa sedistem u Skoplju. Talas promena dotakao je i teritorijalnu odbranu, kojoj je promenjena pozicija u lancu komandovanja, pa republicki stabovi TO bivaju prakticno degradirani na nivo korpusa, gde bi u slucaju rata bili podredjeni komandi Vojne oblasti. JNA je promene tumacila novim konceptom koji je podrazumevao jedinstvo prostora i jedinstvo komandovanja, ali i smanjenim brojem vojnih obveznika. Ocigledno je vojni vrh zeleo ograniciti narastajuci uticaj TO kao i uticaj politickih faktora na komande armija i uopste podici homogenst armije. Plan reorganizacije "Jedinstvo" je zasigurno bio motivisan i spoljnom vojno - politickom situacijom, jer je raspad Varsavskog ugovora i uopste rzava istocnog bloka bio u toku. U skladu sa ovim mnogobrojne jedinice koje su bile na eventualnom pravcu prodora iz Madjarske su prevedene iz A statusa u B. Mnogi smatraju da je ovo bilo svojevrsno prestrojavanje JNA za rat koji je zapoceo nekoliko godina kasnije, nudeci dodatne argumente da je plan favorizovao OMJ (Jedinstvo 2 i 3), kao pogodne za brzu reakciju, da je prostor Centralne I vojne oblasti (sediste Beograd) zapravao bio prostor buducih ratnih okrsaja...Pored mnogih nedoumica plan je sprovodjen do 1990. kada je izradjen plan Jedinstvo 2 i ubrzo Jedinstvo 3, koji su verovatno bila iznudjena resenja zbog nagle promene unutrasnje politicke situacije.

......Najvaznije promena bila je prelazak sa strukture Armija - divizija - brigada (puk), na strukturu Vojna oblast - korpus - brigada (puk). Tokom 1987-88.god. po osnovnom planu od jedinica i ustanova 6 armija KoV-a formirane su tri Vojne oblasti sa 17 korpusa kopnene vojske i jednom samostalnom mehanizovanom divizijom, komandama odbrane gradova Beograd, Zagreb i Skoplje, s tim da je u prvom periodu i dalje postojala 37. divizija, koja bi kasnije formirala 37.korpus u Uzicu.Odredjene promene su izvrsene u Ratnoj mornarici i u RV i PVO. Jedinica koja je imala "A" kvalifikaciju znacilo je da ima najmanje 4 aktivna bat. ili diviziona (div.) i da je popunjena sa 60 - 100% ratnog brojnog stanja, "B" da je imala 2-3 aktivna bat. i div. i 15-60% i :"R" do 15%, bez aktivnih bat., u praksi obicno se radilo o minimalnim procentima popunjenosti ili manjim.
..... Pod Prvu vojnu oblast podpadali su 4.korpus Sarajevo, 5. Banja Luka, 12. Novi Sad, 17. Tuzla 24. Kragujevac i 37. Uzice (formiran u kasnijoj fazi), kao i 1. Proleterska gardijska mehanizovana divizija, 22.pesadijska i 4. motorizovana divizija (obe divizije rasformirane u narednom periodu). U Prvoj vojnoj oblasti 12.mehanizovani korpus je sveden na nivo teritorijalnog korpusa, a Prva gardijska mehanizovana divizija je reorganizovana. Od 1.gokp i 1.pgmp stvorena je 1.pgmbr, a od delova 1.gokp i 20.pgmp nastaje 2.pgmbr. Preformiranjem 3.pgmp nastaje 3.pgmbr. Sve ove nove mehanizovane brigade su bile ''A'' statusa. Kao ''A'' jedinice u Prvoj vojnoj oblasti bile su jos i 36.mbr i 12.pmbr., a ''B'' klasifikacije bile su 51. i 453.mbr i 252. i 329.okbr. Ratni 11.okb je usao u sastav TO, a rasformirani su 24.okp, 11., 13., i 22.oklopni bataljon.
.....Pod komandu Pete vojne oblasti bile su pored brojnih pristapskih jedinica, 13.korpus Rijeka, 14.korpus Ljubljana, 31.korpus Maribor, 32. Korpus Varazdin, Komanda odbrane grada Zagreba i 6.proleterska pesadijska divizija u Karlovcu. Kasnije se 6.pd i KOGZ rasformiraju, a na tom prostoru se formira 10.korpus sa sedistem u Zagrebu. Po pitanju oklopnih jedinica ove oblasti najkrupnija je promena prevodjenje 32.mehanizovane divizije u 32. korpus sa sedistem u Varazdinu. A mnoge jedinice su prevedene iz ''A'' u ''B'' klasifikaciju. Oklopne jedinice ove oblasti:
1.okbr B Vrhnika 1. i 2.okb A / 3.okb i mb R
13.pmtbr B I.Bistrica okb B
195.mtbr A Maribor okb A
228.mtbr A   1.okb A / 2.okb R
253.mtbr B   okb A
31.mbr R Varazdin 1.okb i 2.okb B / 1.mb R i 2.mb R
32.mbr A Varazdin 1.okb, 1mb i 2.mb A / 2.okb R
265.mbr B Bjelovar 1.mb A / 2.mb, 1.okb i 2.okb R
73.mtbr B   okb A
8.pmtbr   Karlovac 1.okb i 2.okb R
622.mtbr   Petrinja 1okb ? / 2.okb R
.....Kod Trece vojne oblasti bili su 2.korpus Titograd, 21. Nis, 41. Bitolj, 42. Kumanovo i 52. Pristina, a u pocetnom periodu reorganizacije ostala je i Komanda odbrane grada Skoplje i 37.pesadijska divizija u Uzicu.
211.okbr B Nis 1.okb, 2.okb i mb A / 3.okb R
243.okbr B Skoplje 1.okb A / 2.okb, 3.okb i mb R
15.mbr A Pristina 1.mb, 2.mb, 1.okb i 2.okb A
2.pmtbr B   okb R
4.pmtbr A   okb A
9.mtbr B   1.okb A / 2.okb R
39.pbr A   okb A
84.pbr A   okb A
87.mtbr R   1.okb A / 2.okb R
212.mtbr B   1.okb A / 2.okb R
805.pbr R   okb R
125.mtbr A Pec okb A
549.mtbr A Prizren okb A
....Vojno pomorska oblast je u svoj sastav primila 9. korpus (Knin) koji je od oklopnih jedinica imao okb B tipa u sastavu 180.mtbr u Benkovcu. Pulska 139.mtbr je imala jedan okb A klasifikacije.

 

Neredi na Kosovu i Metohiji

 

..... Februara 1989. dolazi do novih masovnih nemira sirom Kosova i Metohije. Kao i tokom proslih velikih nemira 1981., ubrzo se pokazalo da jedinice milicije i pored pojacanja ne mogu da kontrolisu situaciju. Ujutro 27. februara jedinice JNA su stavljene u visi stepen pripravnosti, a tokom istog dana dolazi i do vecih pokreta OMJ. Iz Skoplja je upucen deo 243.oklopne brigade, a prema pristini su primecene i kolone iz Peci i Titove Mitrovice. Pojacanja su upucena iz mnogih jedinica sirom Jugoslavije, pre svega vozaci za popunu oklopnih jedinica 52. korpusa. Do novog talasa nasilja i demonstracija dolazi 23. marta. U tom periodu na Kosovo, po delovima pristize kompletna 211.okbr. Komanda brigade bila je na aerodromu Batlava, a delovi brigade u Vucitrnu, Laosu i Tularima. Ovoga puta brigada je ostala na terenu 6 meseci. Kao i ranije masovna pojava tenkova i drugih oklopnih vozila znatno je uticala na moral i borbenost demonstranata.
.....Nakon ovih dogadjaja donosi se odluka o dogradnji 52. korpusa sto je i realizovano kroz plan "Golija". Znatno je ojacana 15.proleterska brigadau Pristini, koja postaje mehanizovana brigada i to izuzumanjem ljudstva i tehnike iz drugih oklopnih jedinica. Jedan mehanizovani bataljon (mb) je dosao iz 211.okbr, a drugi iz 1.gardijske mehanizovane brigade iz Beograda (30 BVP M-80, sa Hisapano motorima). Ova jedinica dala je i BRDM-2 za popunu izvidjacke cete. Ljudstvo za tenkovske cete ovih bataljona upuceno je iz Prve i Pete vojne oblasti. Tenkovski bataljon sa tenkovima T-34 prenaoruzan je na tenk T-55 (20 vozila), koji su upuceni iz 4.okbr iz Jastrebarskog. U 125.motorizovanoj brigadi koja je imale jedinice u Peci i Titovoj Mitrovici, povlace se tenkovi T-34, i zamnjuju tipom T-55 iz 3.okb niske oklopne brigade. Mehanizovana ceta za ovaj bataljon je upucena iz Valjeva iz sastava 2.proleterske gardijske mehanizovane brigade. Nakon ovoga 125.mtbr imala je dva motorizovana bataljona i dva oklopna svi A klasifikacije. Po slicnom principu je prenaoruzana 549.mtbr iz Prizrena. Imala je dva oklopna bataljona, pri cemu je drugi imao tenkove T-34. Za prenaoruzanje ovog bataljona upuceni su T-55 iz 243.okbr, odnosno kompletna mehanizovana ceta iz 3.pgmbr iz Pozarevca. Kao i ranije ovakvi iznenadni dogadjaji su jasno pokazivali nedovoljnu borbenu gotovost i spremnost JNA, posebno OMJ.

 

Poslednje velike vezbe

 

 .....Oktobra 1987. u Sloveniji je izvedena vezba "Jesen 87". Iako je bilo predvecerje jugoslovenskih sukoba i vreme globalnih vojno politickih promena scenario vezbe bio je klasican hladnoratovski gde "Plavi" napada iz Madjarske. Angazovani su po pitanju oklopa oba oklopna bataljona 14.divizije u ulozi "crvenog", a 1.okbr u ulozi "plavog". Oklopne snage 32.korpusa su 1989. u Zagorju izvele vezbu ''Cesma 89", pri cemu je prisustvovao vojni i politicki vrh zemlje. Oktobra 1990. izvedena je vezba sa temom ''Ojacani oklopni bataljon u napadu'', koju je izvela niska 211.okbr, sa ojacanjima iz skopske 243.okbr i uz ucesce artiljerijskih jedinica iz Vranja i motorizovanih iz Kumanova. Za vezbu je bilo planirano prisustvo kompletnog Predsednistva SFRJ, ali su se pozivu odazvao samo predsednik Borisav Jovic, uz prisustvo vojnog vrha predvodjenog saveznim sekretarom gen. Veljkom Kadijevicem.
Tenk M-84 prelazi pontonski most

 

Jedinstvo 2

 

.....Odredbe plana Jedinstvo uglavnom su sprovedene 1988-89. godine, ali vec 28.februara 1990. je naredjeno sprovodjenje plana Jedinstvo 2, da bi vec od 23.jula iste godine sprovodio novi reorganizacioni plan Jedinstvo 3. Generalno ovim planovima dovrseno je rasformiranje preostalih divizija (sem Prve gardijske) ali je i vecina oklopno mehanizovanih brigada prevedena iz B u A status, a mnoge motorizovane brigade prevedene u B ili R status.
.....-Po planu Jedinstvo 2 najvaznije promene u V vojnoj oblasti: Iz B u A status prevedene su 265.mbr (Bjelovar), 13.pmtbr (Ilirska Bistrica), 195.mtbr (Maribor). Iz B u R klasifikaciju isle su 73.mtbr (Koprivnica) i 622.mtbr (Petrinja). Velika promena billo je i formiranje 10.korpusa sa komandom u Zagrebu, a koji je formiran od jedinica KOGZ, 6.proleterske divizije i drugih. Udarne jedinice korpusa bile su 4.okbr A statusa u Jastrebarskom, 140.mbr Dugo Selo (nastala od 140.mtbr i rasformirane 31.mbr), 622.mtbr u Petrinji i 257.mtbr. U Sloveniji u R status je prbacena 253.mtbr, a deo njenih sredstava preuzela je 228.mtbr (Postojna) koja je bila u fazi preformiranja u mehanizovanu.
.....-U I vojnoj oblasti 10.mtbr (Mostar) i 329.okbr (Banja Luka) prvedene su u A status. Iz sastava KOGB je izuzet 11.okb i upucen u 37.mtbr (N. Pazar i Raska)
.....- U III vojnoj oblasti 125. i 549.mtbr (Pec - T.Mitrovica i Prizren) su presle u A klasifikaciju. Stipska 39.pbr dobija okb iz 84.mtbr, koja je presla u R status. Plan je predvidjao i rasformiranje 87.mtbr (Kumanovo) i preformiranje 592.mtbr u mehanizovanu.
.....- U Vojno pomorskoj oblasti 221.mtbr u Kninu je presla u A status i to zahvaljujuci pojacanju u ljudstvu iz I oblasti i dodelom tehnike iz 139.mtbr (Pula).
.....Sem preformiranja i predislociranja jedinica obelezja Jedinstva 2 bio je i pokusaj uvodjenja cetvorne formacije u OMJ, sto je samo delimicno sprovedeno, te je doprinelo konfuziji u sukobima koji su predstojali. Na osnovu ovoga vod je imao 4 tenka odnosno 4 BVP-a, te je cetu cinilo 13 vozila (12 + jedno komandno). Tenkovski bataljon je imao 27 tenkova (2 cete i tenk komandanta) i 13 BVP-a. Mehanizovani bataljon 26 BVP i 13 tenkova. Ovo se odnosilo na jedinice sa M-84, T-72 i T-55, dok bi jedinice sa tenkovima T-34 ostale u trojnoj formaciji. Trojna formacija je vracena vec 1992., iako je je JNA usla u rat sa cetvornom formacijom i pri tome je imala odredjenih pozitivnih iskustava (vod je mogao razviti dva para tenkova, koji su se medjusobno podrzavali)

 

Jedinstvo 3

 

.....Plan Jedinstvo 3 sprovodio se u drugoj polovini 1990. i doneo je brojne promene uz one vec projektovane prethodnim planom.
.....-U I vojnoj oblasti mnoge motorizovane brigade su presle iz B u R status: 6.pmtbr, 16.pmtbr, 343.mtbr, 327.mtbr, 395.mtbr i 504.mtbr. S druge strane iz B u A su prevedene 1.Gardijska mehanizovana divizija, kao i 453. i 51.mehanizovana brigada (S.Mitrovica i Pancevo)
.....-U III vojnoj oblasti samostalne 211. i 243.okbr, kao i 5.mtbr i 9.mtbr (Zajecar) prevedene su u A klasifikaciju. U R status prevedene su 2.pmtbr i 89., 164.,168.,175.,212., i 805.mtbr
.....-U V vojnoj oblasti u A status je presla 1.oklopna brigada u Vrhnici.

.....Takodje znatno su pojacane jedinice vojne policije, a na nivou Vojnih oblasti formirani su zastitni motorizovani pukovi, za svaku po jedan (65., 93. i 95.zmp). Ovim planom je planiran izmedju ostaloga i razvoj OMJ u narednih pet godina. Predvidjeno je dalje narastanje mehanizovane pesadije i to prerastanjem 6 motorizovanih u mehanizovane brigade (planirane su 8.pmtbr, 49., 125., 140.,228. i 592.mtbr). Taj proces je zapoceo u 228., 49. i 592. brigadi (Postojna -Sarajevo -Kumanovo). Dugorocni planovi su predvidjali za 2.000 godinu postojanje 20 mehanizovanih i 6 oklopnih brigada, odnosno 58 oklopna i 46 mehanizovana bataljona, sa jos 46 oklopnih bataljona u zdruzenim taktickim sastavima (mtbr). Tenk T-34 je trebao do 2000. biti zamenjen tenkom M-84A, a T-55 bi se od 1995. zamenjivali novim modelom tenka Vihor, tempom od 100 komada godisnje, s tim da se taj proces okonca, tada, daleke 2010. BVP M-80A je trebao do 2005. da u potpunosti zameni OT M-60. Godine 1995. planirana je flota od 3.078 tenkova, 2169. OT/BVP uz 2.200 vozila podrske, inzinjerije i ostalog. Svako dalje planiranje je grubo prekinula ratna realnost. Sa nedovrsenom reorganizacijom i dogradnjom JNA je usla u zavrsni cin raspada SFRJ i pocetak dugotrajnog rata. Ne postoji saglasnost o pravom smislu i cilju Jedinstva. Mnogi autori, koji se bave ovom tematikom, smatraju da je favorizovanje OMJ i jacanje vojne policije bio nacin da se JNA sa malobrojnim regrutima i nesigurnom rezervom pripremi za ratna dejstva, ne oslanjajuci se na lokalne rezerviste,sto je koncepcija vec na slican nacin i u manjem obimu sprovedena na Kosovu i Metohiji 1989. Nasuprot ovome ima misljenja da je gasenje, ili prevodjenje jedinica (brojnih mtbr) u R stanje na podrucjima buducih sukoba, zapravo bila svojevrsna demilitarizacija koja je stetila armiji u izvrsenju zadataka. Istorijske prilike su daljem toku dogadjaja, kao sto je poznato, dale sasvim drugaciji smer od zeljenog. JNA i njene oklopne jedinice nasle su se u ratu, koji je promenio kako politicku, tako i vojnu karte Jugoslavije, a JNA sisla sa istorijsko-vojne pozornice.

 

Godine 1991. JNA je raspolagala sa sledecim oklopnim jedinicama, popunjene sa oko 3.082 tenkova(443 M-84, 73 T-72M, 1614 T-55, 889 T-55 i 63 PT-76B) i 1.545 OT (995 BVP M-80 i 551 M-60P/PB) Mirnodopski esalon je u upotrebi trebao imati 1148 tenkova i 1013 OT i BVP-a

pgmbr - proleterska gardijska mehanizovana brigada / mbr - mehanizovana brigada / pmbr - proleterska mehanizovana brigada / okbr -oklopna brigada / mtbr -motorizovana brigada / pmtbr -proleterska motorizovana brigada
1. Proleterska Gardijska divizija
Jedinica Vojna Oblast Podcinjena VO ili K Maticni garnizon Klasifikacija
1.pgmbr Prva 1.mdiv Beograd A
2.pgmbr Prva 1.mdiv Valjevo A
3.pgmbr Prva 1.mdiv Pozarevac A
Oklopne brigade
Jedinica Vojna Oblast Podcinjena VO ili K Maticni garnizon Klasifikacija
  1.okbr Peta pri 14. korpusu Vrhnika A
  4.okbr Peta pri 10. korpusu Jastrebarsko A
329.okbr Prva pri 5. korpusu Banja Luka A
252.okbr Prva ? Kraljevo A
211.okbr Treca pri 3 V.O. Nis A
243.okbr Treca pri 3 V.O. Skoplje A
Mehanizovane brigade
Jedinica Vojna Oblast Podcinjena VO ili K Maticni garnizon Klasifikacija
31.mbr Peta pri 32. K. Dugo Selo R
32.mbr Peta pri 32. K. Varazdin A
265.mbr Peta pri 5 V.O. Bjelovar A
12.pmbr Prva pri 17. K. Osijek A
453.mbr Prva pri 12. K. Sremska Mitrovica A
36.mbr Prva Pri 12. K. Subotica A
51.mbr Prva Pri 12. K. Pancevo A
15.pmbr Treca pri 52. K. Pristina A
Skolsko - nastavne ustanove
SCOMJ i 980.NC Prva pri Generalstabu Banja Luka /
jna-12.JPG (47010 bytes)

     Pored ovih jedinica, sve motorizovane (mtbr) brigade su imale u svome sastavu jedan ili dva oklopna bataljona, a petogodisnjim planom razvoja OS SFRJ 1990-1995, bilo je predvidjeno da se jos sest mot. brigada preformira u mehanizovane. Po planu to su trebale biti : 8.pmtbr iz Karlovca, 49.mtbr iz Sarajeva, 125.mtbr iz Titove Mitrovice, 195.mtbr iz Maribora, 228.mtbr iz Postojne i 592.mtbr iz Kumanova. Po planu do 1995., koji je forsirao razvoj mehanizovanih i smanjenje resadijskih jedinica, trebalo je skupa imati 17 mehanizovanih brigada (15 ''A'' i 2''R''), uz nepromenjen broj oklopnih brigada (sve ''A'' klasifikacije).

 

Oklopne i mehanizovane brigade

 

      Po formaciji oklopne brigade su morale imati 3 tenkovska i jedan mehanizovani bat. Skupa to je bilo 104 tenka i 61 OT/BVP. Stvarno brojno stanje je variralo u rasponu od 90-94 tenka. Oklopni bat. "A" klasifikacije je u miru imao 2 tenkovske cete sa po 10 tenkova i jednu meh. sa 10 OT/BVP, skupa 21 tenk i 10 OT/BVP. U eventualnim ratnim situacijama pridodavala bi se jos jedna tenkovska ceta, cija su vozila u mirnodopskom periodu bila konzervirana. Ceta je imala 3 tenkovska voda sa po 3 tenka i 1 komandni tenk. Bilo je razmisljanja i drugacijoj organizaciji, gde bi jedan vod cinilo 4 tenka, a cetu 13, no pocetak rata je stopirao dalje aktivnosti. Oklopnu brigadu su cinili: Komanda, komanda stana, 3 oklopna bat., 1 meh. bat., mesoviti art. divizion, mesoviti art.-rak. divizion PVO, inzenjerijski bat., pozadinski bat, izvidjacka ceta, ceta veze, vod ABHO i vod vojne policije. Po ratnoj formaciji oklopna brigada je trebala imati 3411 vojnika i oficira.
     Mehanizovane brigade su po formaciji imale 2 oklopna i 2 meh. bat. Skupa 83 tenka i 82 OT/BVP. No jedino su 1.pgmbr., 32.mbr., 36.mbr. i 15.pmbr imale stopostotnu popunu od 83 tenka, a sve ostale po 63. Mehanizovani bat. je imao suprotni odnos meh. i tenkovskih ceta, to jest 2 meh. i 1 tenkovsku cetu, a 3. meh. ceta je bila "R" klasifikacije. Kompletnu meh. brigadu su cinili:  Komanda, komanda stana, 2 oklopna bat., 2 meh. bat., mesoviti art. divizion, mesoviti art.-rak. divizion PVO, mesoviti art. PO divizion, inzenjerijski bat., pozadinski bat, izvidjacka ceta, ceta veze, vod ABHO i vod vojne policije. Po ratnoj formaciji mehanizovana brigada je trebala imati 3838 vojnika i oficira. i sledecu kolicinu tehnike:
Borbena sredstva mehanizovane brigade
83 osnovna borbena tenka T-55
3 izvidjacka tenka PT-76
82 BVP ili OT M-80 ili M-60
3 oklopna izvidjacka automobila BRDM-2
5 tenkova za izvlacenje TZI - 55
4 tenka nosaca mostova TNM -55
7 OT za vezu i komandovanje BTR-50PU/PK
Artiljerija
12 samohodnih haubica 122mm 2S1
6 visecevnih bacaca raketa 128mm M-63 "Plamen"
12 minobacaca 120mm M-74
6 komandnih transportera MTLB ili BTR-50PU/PK
PVO sredstva
12 samohodnih PA topova 57mm ZiS-57
6 samohodnih lansera PA raketa Strela 1M
3 komandna vozila PVO       BTR-60PU
PO sredstva
12 samohodnih orudja 90mm M-36
6 PO vozila sa raketama 9k11 M-83
 
Oklopna brigada JNA
Mehanizovana brigada JNA
 

 

 

Pońćetna   strana