Русский

-Andreje, pre svega zahvaljujemo se na prihvaćenom pozivu za ovaj intervju.

-Hoćete li nam reći nešto više o Vama i kako ste se odlučili za posao ratnog snimatelja.

....Studirao sam na univerzitetu žurnalizam, smer film i televizija, malo sam radio na televiziji u Sankt Petersburgu. Zatim sam iz znatiželje otišao u Siriju, želeći da lično sagledam tamošnju situaciju. Bilo je vrlo interesantno videti kako se razlikuje sitacija od one koje se plasira kroz sredstva masovnog informisanja. Video sam, razumeo razliku i rešio sam raditi i pomoći ljudima da vide istinu koju sam ja video.

-Zašto se odlučili da izveštavate baš o sirijskom ratu?

.....Ja nisam konkretno želeo da izveštavam baš o sirijskom konfliktu. Jednostavno tako se desilo. U tom momentu moj drug je radio u Siriji i rekao mi je šta se tamo dešava, zainteresovalo me je to i eto ja sam se našao u Damasku. Ja nisam imao mišljenje o situaciji u Siriji, to jest nisam imao poseban pogled na dotadašnja dešavanja. Stigao sam kao "prazan list" i meni je naravno bilo interesantno. Konačno, shvatio sam, da imao puno zajedničkog u rapaljivanju sukoba kakav je bio u Jugoslaviji i sada Siriji. Ovde sam se uverio svojim očima.....

-Već ste dugo u Siriji, da li se Vaš prvi utisak o toj zemlji promenio posle toliko vremena?

.....Već dve godine sa drugovima radim u Siriji, prirodno dublje sam upoznao tu državu, bolje sam upoznao ljude koji ovde žive, njihove običaje, narav. Sirija mi je postala bliska, tačnije ona za koju se bori sirijska armija. To je Sirija u kojoj ima mesta za sve: i za muslimane i hrišćane i ljude drugih konfesija i veroispovesti.

-Kakva je situacija trenutno u Damasku, posebno u Džobaru?

.....Situacija u Damasku je stabilna. Pobunjenici drže svoje položaje, postepeno ih potiskuje armija. Među njima se primećuje sve veće osipanje, sa masovnim predavanjem. U okolini armija napreduje. Grad živi normalnim životom, rade prodavnice, kafei, restorani, državne institucije... Život ide normalnim tokom. U Džobaru situacija je stabilna - pobunjenici drže manji deo tog reona, armija polako, ali sigurno čisti kuću po kuću, ulicu po ulicu tog dela sirijske prestonice. Postepeno nastupanje je zbog brige oficira za živote svojih vojnika. Nije problem jednim napadom očistiti Džobar i pobediti. Istovremenim jurišem sa svim snagama rešilo bi se pitanje ali došlo bi do velikih gubitaka. Ja vidim da komandanti umesto brze pobede sa velikim gubicima biraju optimalnu taktiku, štedeći živote vojnika.

-Vidimo da se terorističke grupe grčevito bore za svaku kuću u Džobaru. Koliki je zapravo značaj tog naselja za Damask i okolinu?

.....Teroristi uporno drže Džobar, jer je za njih to pitanje statusa. Status - da drže deo sirijske prestonice, do centra grada je 4km. Samim tim, na pregovorima oni mogu tvrditi da su već u gradu. Takođe to im omogućuje teroristička dejstva protiv žitelja grada. Oni praktikuju minobacačke napade na gusto naseljene centralne delove grada.

-Kakva je situacija i ko trenutno kontroliše okolna naselja, Zamalku, Al Kabun...?

.....Zamalka se trenutno nalazi delom pod kontrolom armije, delom pod kontrolom pobunjenika. Al Kabun, deo pored auto puta je pod kontrolom armije, unutrašnjost pod pobunjenicima. Tamo aktivno deluje komisija za nacionalno pomirenje, povremeno dolazi do puškaranja među sukobljenim stranama. U celini situacija je mirna.

-Kako ste došli na ideju da montirate GoPro kameru na kupolu tenka i tako nam predstavite rat u potpuno novom svetlu?

.....Pre dolaska u Siriju, bavio sam se sportom. U našem udruženju na univerzitetu mi smo koristili akcione kamere za snimanje sportskih događaja. U Siriji je otvoreno pitanje snimanje tenkova u gradskim uslovima borbe. U početku nismo imali akcione kamere i mi smo stavili naše obične na tenkove i BMP-ove. Učvršćivali smo ih onim što smo imali pri ruci. Sećam se da sam kameru fiksirao na oklop raznim otpadom,koji sam imao pri ruci - selotejp, žica, pertle, kanap, kravata... -sve što je mogao pronaći operater. Snimke, koje smo dobijali sa kamera, ubedili su nas u ispravnost tog pristupa. Ubrzo zatim, rukovoditelj ANNA news, obezbedio nam je akcione kamere. Sve je počelo od bavljenja sportom i veštine da se montira kamera u svim uslovima i na svim površinama.

-Iz dostupnih materijala primjetili smo da teroristi rado gađaju sve optičke uređaje. Da li ste imali gubitke u opremi?

.....Oni aktivno gađaju optiku tenka. Tokom rada u Sirijskoj Arapskoj Republici, izgubili smo redom 19 kamera. Neke kamere su izgorele sa tehnikom, a neke su izgubljene od streljačke vatre.

-Objavili ste mnogo snimaka, koja je vam je vojna operacija za vas bila posebno naporna i opasna?

.....Za mene lično to je bila borba za odvajanje Zamalke od Džobara, a takođe i operacija u Sahnaji, proleća 2013. Po naporu te dve operacije su one koje najviše pamtim. U borbi za odvajanje Džobara od Zamalke poginulo je nekoliko mojih drugova. Pobunjenici su objavili video uništene oklopne tehnike oko tih zlosutnih četiri visokih zgrada. Bitka za njih bila je vrlo naporna, iznurujuća. Operacija je trajala tri nedelje i visoke zgrade su bile zauzete. A u Sahnaji ja sam prvi put išao u napad sa pešadijom i to je bio silan osećaj.

-Da li možete izdvojiti neki poseban trenutak, nešto što je ostavilo poseban utisak na Vas i vašu ekipu tokom boravka u Siriji?

.....Takvih trenutaka je mnogo. Ne znam koji bih mogao posebno izdvojiti. Možda kada je razblokiravana ulica u donjem Al Kabunu. Tada je snajper ubio vozača omanjeg kamiona. To je bio mirni građanin koji je prevozio robu u Damask. Žena sa ćerkom u suzama, molila je vojnike da izvuku telo sa auto puta. Uraditi to je bilo veoma teško, celi prostor je bio pod vatrom pobunjenika. Jedan tenkista se dobrovoljno javio da izvuče kamion sa brisanog prostora. Pomogla mu je domišljatost, on je uz pomoć cevi topa zakačio kamion i tako ga izveo iz vatrene zone. To nije bilo naređenje to je bio lični poriv vojnika. I on je rizikovao da upadne u zasedu, ali je uradio to.

-Jedan član Vaše ekipe je poginuo 2013, a vidimo da i vi ste često u opasnim situacijama. Kako se nosite sa svakodnevnim rizikom?

.....Mi celo vreme smo u kontaktu sa porodicom vozača, organizujemo materijalnu pomoć njegovoj udovici i ćerci. Ja znam zašto rizikujem, shvatam ispravnost svoje pozicije. Ja jednostavno prihvatam svakodnevnu mogućnost da se ne vratim sa snimanja. To treba prihvatiti i raditi. Ja, Vasilij Pavlov i Viktor Kuznjecov smo snimali svuda. Mi odlično znamo koliki je rizik i spremni smo da nastavimo rad za pobedu normalnih ljudi u borbi protiv srednjevekovnog mraka, koji je zahvatio Siriju uz pomoć novca USA.

-Trenutno na Vašem you tube kanalu možemo videti prve delove operacije "Штурм укрепрайона с юга" možete li nam ekskluzivno otkriti neki detalj koji ćemo tek videti?

.....U toj operaciji koja je trajala nekoliko dana, videćemo i pogađanje tenka iz RPG-a i mitraljesku vatru po našem položaju i eksploziju mine iznad naših glava. Snimili smo i dve rakete koje su pogodile tenkove, srećom, ne uništivši ih. Ovo je uspešna operacija jedinica sirijske armije po oslobođenju oblasti gde su privatne kuće i strateških visokih objekata na važnim raskrsnicama blizu centra Damaska.

-Kakvi su Vam budući planovi, da li možemo očekivati nove reportaže sa ratišta u Siriji?

.....O svojim planovima ne mogu govoriti, zato što ih još uvek nema. Planiram da nastavim u istom maniru. Svet je na pragu novog globalnog rata, izazvanim od Sjedinjenih država. Taj rat ne počinje klasičnim metodama, on je već počeo, počeo je pranjem mozgova, sa formiranjem mnenja o besčastnosti ruskog društva na čelu sa njegovim liderom, klevetanjem svih procesa u Ukrajini i Rusiji, s ciljem pripreme građana zapada o neophodnosti borbenih dejstava. No sama borbena dejstva ne bi započeli Amerikanci, to je jasno. Bili bi započeti rukama drugih naroda, koji bi bili moneta za napad na Rusiju. Ja celom dušom želim skoru pobedu sirijskog naroda u borbi sa međunarodnim terorizmom. Spreman sam na maksimalne napore da bi pobeda bila što brže. Sirija, kako već godinama govorim, je samo sledeći korak na putu sukoba sa Rusijom. Ovde na Bliskom istoku do automatizma su usavršeni scenariji i metode razbijanje države i njeno guranje u haos. Pretvaranje situacije u krvavi košmar, omogućava se stvaranje zone nestabilnosti iz kojih se vrbuju ljudi za mali novac koji rade po nalogu Zapada.

-Po Vašem mišljenju, da li se nazire kraj rata?

.....Da nije mešanja, pre svega SAD, koje sponzorišu, legalizuju, podržavaju i ojačavaju pobunjenike, situacija bi bila rešena u toku godine. Postići pobedu nad postojećim grupama ne bi rešilo problem, Amerikanci bi u nestabilnim regionima države angažovali nove ljude. Rešenje sirijskog konflikta je u naporu međunarodne zajednice da ograniči američku hegemoniju i ulogu svetskog policajca. Zašto je taj "policajac" najratobornija država na svetu još od sredine XX veka? I u današnje vreme imaju ogromni vojni budžet, iako nema direktne ugroženosti američke države. Ekonomija SAD se iscrpljuje od prekomernih vojnih rashoda, ali se građanima SAD nameću novi i novi neprijatelji. Zato se mir neće skoro uspostaviti.

-Veb tim Srpskog oklopa Vam se zahvaljuje na ovom intervjuu sa željom da imate uspeha u daljem radu i da pre svega tokom rada budete bezbedni.

Takođe prenesite pozdrave hrabrim sirijskim tenkistima i vojnicima!

Hvala!

Srpski oklop tim

mart 2015.